Srbija ne "uvozi" samo radnike već i studente: Kako je dolazak stranaca uticao na cene kirije

Srbija zbog deficita radne snage "uvozi" radnike različitih profila, ali se u poslednje vreme, ali je i cilj da se privuku strani studenti. Svake godine sve je više upražnjenih mesta na univerzitetima, a fakulteti pokušavaju da ih popune tako što upisuju strance. Do sada su pokazali najveće interesovanje za medicinske fakultete u Nišu i Kragujevcu, ali i drugi gradovi, poput Subotice pokušavaju da zainteresuju devojke i mladiće iz inostranstva da na njihovim fakultetima stiču znanje.

Unutrašnjost Srbije vapi za studentima: Više slobodnih mesta nego kandidata

Našu zemlju biraju zbog pristupačnije cene školarine u odnosu na druge evropske zemlje, a uglavnom dolaze iz Indije, Nigerije, Maroka, Tunisa…Njihov dolazak je u gradovima u koje su došli oživeo tržište zakupa nepokretnosti, a potražnja za stanovima je digla i cene.

Dekan Ekonomskog fakulteta u Subotici profesor dr Nebojša Gvozdenović kaže za 4zida da na ovoj visokoškolskoj ustanovi intenzivno rade na tome da privuku studente iz inostranstva, a da su pažnju usmerili na Indiju i zemlje Severne Afrike, kao i Tursku.

"Zbog situacije između Rusije i Ukrajine ove dve zemlje su stranim studentima postale sve manje interesantne i oni sada traže nove univerzitete. Otvara se taj prostor i mi ćemo pokušati da se pozicioniramo na tom tržištu. Srbija je konkurentna, imamo resurse i dobar odnos cene i kvaliteta. Ovde pada broj dece i fakulteti će gledati kako da obezbede održivost i kroz strane studente. Školarina kod nas je 4.500 evra", kaže Nebojša Gvozdenović.

Đorđe Stanković iz agencije "Monopol nekretnine" u Nišu kaže da su od prvog naleta stranaca prošle dve godine, kada su u ovaj grad došli studenti koji su se do tada školovali na univerzitetima u Ukrajini i da su uglavnom svi ostali u nekretninama koje su prve iznajmili.

"Prvi put su u većem broju došli 2022. godine, kada je počeo sukob u Ukrajini. Grupa od oko 100 studenata je prešla na Medicinski fakultet u Nišu. Oni retko iznajmljuju stanove sami, uglavnom su u paru, a najviše ih bude po četvoro. Kada su stigli stranci, kirija za veće stanove je skočila i sada je od 350 do 600 evra", kaže Đorđe Stanković.

Većina njih je iz Indije, ali ima ih i iz Nigerije, Maroka, Šri Lanke, sa Filipina, kao i iz Tunisa. U početku su ih Nišlije gledale nepoverljivo i sa distance, ali sada su se već navikli jedni na druge. Vlasnici stanova u Nišu kažu da su stranci veoma korektni kao podstanari.

"Nije bilo većih problema oko nalaženja stana, iako su u početku stanodavci brinuli, da li će plaćati kiriju redovno i da li će brinuti o nekretnini, jer su prvi put izdavali studentima iz inostranstva. Kasnije se ispostavilo da su svi vlasnici generalno zadovoljni zakupcima i da nije bilo problema. Oni su došli na duži period, a to stanodavcima odgovara", objašnjava Stanković.

On priča da je sa prvim naletom stranaca, u jednom trenutku bilo teško naći prazan stan u Nišu. Uglavnom su njihovi uslovi da svaki student ima posebnu sobu, da krevet ne bude na rasklapanje, već singl ili francuski ležaj i da svaka soba ima ormar, radni sto i stolicu. Najviše traže nekretnine u okolini Medicinskog fakulteta.

Brucoši već rezervišu stanove

U agencijama za nekretnine kažu da domaći studenti čekaju kraj avgusta da krenu u potragu za stanovima, ali da su brucoši, već počeli da rezervišu stanove za oktobar. I sa sajta 4zida tvrde da je početkom jula krenula veća potražnja za iznajmljivanjem stanova u univerzitetskim centrima. Na tom sajtu oglašena cena garsonjere za izdavanje u Nišu trenutno iznosi u proseku oko 215 evra, za jednosoban stan je mesečno potrebno izdvojiti 250 evra dok kirija za veće stanove iznosi od 300 do 500 evra.

Analiza RT Balkan: Ima li kraja rastu cena nekretnina i kirija u Srbiji?

U Kragujevcu se cena kirije za garsonjere kreće između 170 i 200 evra, a za stanove većih struktura cene idu od 250 do 350 evra. U Subotici su nešto povoljnije cene, garsonjera se može naći za 168 evra, jednosoban stan za 180 evra a dvoiposoban za 300 evra. Kada je reč o Beogradu i Novom Sadu cene garsonjera su više i ako studenti žele da iznajme garsonjeru u prestonici biće im potrebno mesečno oko 300 evra a cena stana zavisi pre svega od lokacije koju biraju.

Stranci su zauzeli veće i skuplje stanove

Đorđe Stanković napominje da su stranci uticali na cene, ali i da su zauzeli veće i skuplje stanove, dok studenti iz Vranja, Leskovca, Pirota i Zaječara koji studiraju u Nišu traže garsonjere i manje stanove.

"Dolazak stranaca je otežao situaciju domaćim studentima. Pre su mogla tri studenta da nađu stan od 300 evra, a sada je kirija 400 do 450 minimum, plus troškovi, tako da im je potrebno minimum 150 evra po osobi. Studenti iz Srbije uzimaju garsonjere, od 150 evra, pa do 250 evra oko Ekonomskog, Pravnog i Medicinskog fakulteta", priča Stanković.

Dejan Talijan iz agencije "Kragujstan" kaže za 4zida da se i u Kragujevcu sve češće na ulici mogu sresti studenti iz afričkih zemalja i Indije i čuti strani jezici, naročito u poslednje dve godine.

"Kragujevac je univerzitetski grad i uvek je bilo potražnje za izdavanjem nekretnina, ali je tržište dodatno oživelo u poslednje dve godine. Strani studenti uglavnom dolaze iz Indije, Nigerije, Irana, Kuvajta. Retko žive sami, uglavnom su u paru ili po tri osobe. U Kragujevcu nije uvek lako naći stanove, jer je potražnja mnogo veća od ponude. Stanodavci ipak prednost daju domaćim studentima. Na strance se ne žale kada je u pitanju plaćanje, ali je bilo primedbi na održavanje nekretnina. Njima je potrebno da budu prijavljeni u policiji kao strani državljani, ali nekada stanodavci to ne žele da prihvate", objašnjava Dejan Talijan.

On ukazuje na to da po ceni zakupa jednoiposobnog stana pre dve godine, danas može da se iznajmi tek garsonjera, što najbolje opisuje kako su stranci uticali na tržište nekretnina u Kragujevcu.

"Do pre dve godine 150 evra su bile garsonjere, a sada su do 230 evra. Jednoiposoban stan je bio 200 do 230 evra, a sada je 300 do 350 evra. Za 150 evra danas može da se iznajmi jedino garsonjera sa starim stvarima na poslednjem spratu u zgradi", kaže Dejan Talijan.