Ekonomija
Gde su u svetu najveće rezerve litijuma i na kojem je mestu Srbija
Prema podacima Geološkog instituta SAD, na teritoriji Srbije su otkrivene rezerve od 1,2 miliona tona, dok ih u Češkoj ima 1,3, a u Nemačkoj čak 2,7 miliona tona
Bolivija, Čile i Argentina su zemlje koje čine "litijumski trougao", jer je procenjeno da se na teritoriji ovih država ispod zemlje nalazi više od 53 odsto svetskih rezervi ovog retkog metala. Srbija ima svoje mesto u globalnoj matematici, i prema Geološkom institutu SAD, od 24 zemlje koje imaju potvrđene rezerve, nalazi se na 12. mestu u svetu. Na osnovu ovih procena, međutim, čak dve evropske države - Nemačka i Češka, imaju veće količine litijuma od nas.
Širom sveta postoji 89 miliona tona resursa litijuma, a evropske zemlje drže skoro 7,4 miliona tona. Neke od zemalja u Evropi koje imaju dokazane rezerve litijuma su i Portugal, Austrija, Finska i Španija. Prema podacima Geološkog instituta SAD, na teritoriji Srbije su otkrivene rezerve od 1,2 miliona tona, dok ih u Češkoj ima 1,3, a u Nemačkoj čak 2,7 miliona tona.
Evropska unija jedan je od najvećih svetskih potrošača litijuma, ali ga ne proizvodi, već uvozi, pre svega iz Kine. Nigde na teritoriji Evrope se litijum još ne kopa, a mnogi građani Srbije, uprkos računici koju vlast stalno ističe - da ležimo na milijardama, da će nam to doneti 20.000 novih radnih mesta, prosečnu platu iznad proseka EU u narednih deset godina i procvat ekonomije, nadaju se da naša zemlja ipak neće biti prva na starom kontinentu koja će početi sa eksploatacijom.
Profesor Mašinskog fakulteta Aleksandar Jovović je za RT Balkan rekao da Evropa želi da reši problem ugljeničke neutralnosti, ali da tehnološki kasni za SAD i Kinom, jer se sirovine nalaze na nekom drugom mestu. Zbog toga, kako objašnjava, nastoji da sve što može od sirovina nađe u Evropi, zbog čega potpisuje i memorandum sa Srbijom. Predsednik Aleksandar Vučić je nedavno za "Fajnenšel tajms" rekao da će rudnik "Jadar", za koji očekuje da bude otvoren 2028. godine proizvoditi 58.000 tona litijuma godišnje i da je to udeo od 17 odsto ukupne proizvodnje električnih vozila u Evropi ili 1,1 milion automobila.
Pitanje koje se nameće je, što Evropa ne kopa u svom dvorištu, već joj je oko u "komšiluku", u Srbiji? Iako su potvrđene rezerve u nemačkim pokrajinama Rajna-Palatinat i Baden-Virtemberg, lokalne vlasti i dalje moraju da se trude da uvere stanovnike da je eksploatacija bezbedna.
"Politiko" je ranije preneo izjavu Mihaela Šmita, naučnog saradnika u Nemačkoj agenciji za mineralne resurse, da je tehnološki, već moguće bušiti tako duboko u geotermalne svrhe i da su sredstva obezbeđena, ali da ostaje da se vidi da li to ima smisla ekonomski i ekološki. U Nemačkoj je inače planirano vađenje litijuma iz podzemnih geotermalnih voda sa veće dubine, tako što se iz vode izvadi litijum i ista voda se vrati u dubinu, navodno bez uticaja na životnu sredinu. S druge strane, u Srbiji je planirano vađenje rude rudne stene, a pojedini stručnjaci tvrde da ta eksploatacija spada u najpogubnije eksploatacije litijuma po životnu sredinu.
Neki istraživači u Nemačkoj, kako piše "Politiko", kažu da su projekcije o tome koliko litijuma može da izvuče preuveličane, a ukazuju i na rizik od zemljotresa, zbog čega je stanovništvo nepoverljivo prema ovom projektu.
Evropski političari agituju da u Srbiji obezbede neophodne sirovine za svoju "zelenu agendu". Briselski "Politiko" piše da je "posle godina provedenih u diplomatskoj izolaciji, predsednik Srbije Aleksandar Vučić ponovo u žiži političke pažnje zahvaljujući "proždrljivom apetitu Evropske unije", a posebno Nemačke, za sirovinama potrebnim za pravljenje električnih vozila.
Najavljeno je da nemački kancelar Olaf Šolc i potpredsednik Evropske komisije za energetiku Maroš Šefčovič dolaze u Srbiju 19. jula, kod predsednika Srbije Aleksandra Vučića i da će biti potpisan Memorandum o razumevanju između EU i Srbije o strateškom partnerstvu o održivim sirovinama, lancima proizvodnje baterija i električnim vozilima. Nedavno je evropski komesar za "Zeleni plan" Maroš Šefčovič izjavio da se uklanjaju poslednje pravne prepreke za trgovinsko partnerstvo Evropske unije i Srbije u vezi sa litijumom, odnosno drugim ključnim sirovinama.
Nedavno je stupio na snagu Evropski zakon o tzv. ključnim sirovinama, koji bi trebalo da smanji zavisnosti EU u lancima snabdevanja i u kome se postavlja cilj da se u Evropskoj uniji do 2030. godine 10 odsto materijala vadi, 40 odsto prerađuje i 15 odsto reciklira, a plan je da nikad više od 65 odsto neke sirovine ne dolazi iz jedne jedine zemlje-snabdevača.
Predsednica Skupštine Srbije Ana Brnabić je prošlog meseca izjavila da svi koji sumnjaju u posledice takvog projekta koji u dolini Jadra planira "Rio Tinto" treba da znaju da Evropska unija (EU) ima najbolje standarde očuvanja životne sredine i da bi vodili računa da se projekat, koji je ogromna prilika za Srbiju, sprovede u skladu sa najboljim evropskim i svetskim standardima.
Na konstataciju da i Nemačka ima velike rezerve litijuma, pa ga ne kopa, Ana Brnabić je rekla da je potpuno ubeđena da bi i neke evropske zemlje kopale, ako bi završile istraživanja i našle projekat koji je "makar sličan projektu u Srbiji".
Ona je pre nekoliko dana čestitala nemačkim privrednicima na tome što će "Nemačka biti prva evropska zemlja koja će početi da kopa litijum", kako je rekla, 2026. godine i navela da Nemci imaju dva velika projekta "Vulkan" i "Zinvald", dodajući da su 10. juna grad Karlsrue i gradsko veće Landaua odobrili dodatni prostorni plan za njihov rudnik litijuma. Ona je istakla i da je projekat "Vulkan" upola manji nego projekat "Jadar" u Srbiji. Brnabić je apelovala na deo opozicije da, kako je rekla, prestane da laže ljude u Srbiji da Nemačka ne koristi svoj litijum i istakla da se "ista ta opozicija koja je dovela projekat Rio Tinto u Srbiju, sada pere od njega".
