Ekonomija
Curi vreme za Evropu da obezbedi zamenu za ruski gas: Sporazum o tranzitu preko Ukrajine ističe
Evropski zvaničnisi nagoveštavaju da će pokušati da preko Ukrajine uvezu azerbejdžanski gas, ali stručnjaci smatraju da bi to pomoglo EU da održi privid "trgovinskog embarga protiv Moskve", jer bi i dalje uvozila ruski gas, pod izgovorom da dolazi iz Azerbejdžana
Sporazum o tranzitu preko Ukrajine koji su još 2019. potpisali Moskva i Kijev, a na osnovu kojeg se ruski gas i dalje doprema u Evropsku uniju ističe poslednjeg dana ove godine. Iz Kijeva uveliko prete da će "zavrnuti slavine" za ruski energent, dok evropski zvaničnici pokušavaju da nađu alternativne izvore snabdevanja. Do sada se to pokazalo kao ne baš lak zadatak, s obzirom da se pojedine evropske zemlje, a pre svega Austrija i Slovačka i dalje snabdevaju ovom rutom. Bez obzira na sukob Kijeva i Moskve, "Gasprom" je nastavio da poštuje uslove ugovora o tranzitu sa ukrajinskim "Naftogasom".
Tranzitna linija kroz Ukrajinu i evropski krak Turskog toka sada su jedine dve preostale cevi kojima gas dospeva u centralnu i zapadnu Evropu. Prema sporazumu, ruski energetski gigant "Gasprom" pristao je da isporuči 65 milijardi kubnih metara gasa u EU preko Ukrajine 2020. godine i 40 milijardi kubnih metara godišnje između 2021. i 2024. godine.
Potpredsednik ruske vlade Aleksandar Novak izjavio je početkom jula da je Rusija spremna da nastavi sa snabdevanjem Evrope gasom, ali da budućnost tranzita ruskog gasa u zemlje EU preko teritorije Ukrajine zavisi od toga da li je Kijev spreman da produži ugovor posle 2024. godine, kada ističe aktuelni tranzitni sporazum.
"Blumberg" je objavio da zvaničnici Evropske unije pokušavaju da ispregovaraju nastavak korišćenja ukrajinske infrastrukture za tranzit prirodnog gasa. Razgovori su, navodno, još u "ranoj fazi", ali bi EU radije da kupuje gas od Azerbejdžana umesto od Rusije i da ga isporučuje preko infrastrukture Ukrajine. Tranzit je važan i Ukrajini i Evropi, jer bi u slučaju potpunog prekida snabdevanja, Kijev ostao bez prihoda od tranzitne takse, koji je 2021. iznosio milijardu dolara. Zato pokušava da obezbedi zamenu, odnosno da se nametne kao tranzitna ruta za gas iz Azerbejdžana.
Međutim, kako navodi "Blumberg", gasovod Azerbejdžana do EU je već u punom kapacitetu, a mogući sporazum bi zato mogao izgledati kao zamena, sa Rusijom koja obezbeđuje "azerbejdžanski" gas EU, dok Azerbejdžan šalje "ruski" gas negde drugde, omogućavajući bloku da održi privid "trgovinskog embarga protiv Moskve".
"Priče za malu decu"
Na to ukazuje i stručnjak za eneretiku Miloš Zdravković i ističe da su to "priče za malu decu".
"Niko u Evropi neće kontrolisati molekule gasa, da li su iz ruskog izvora ili iz Azerbejdžana i zato to može da prođe kao priča, ali je jasno da Azerbejdžan nema dovoljne količine da zameni ruski gas. Cevovodi su građeni tako i položaj RF je takav da svako ko želi da plasira gas na tržište Evrope, mora da ide preko Rusije. I Azerbejdžan, Turkmenistan, Kazahstan, Uzbekistan. Kolika je to demagogija, ilustruje i podatak da Azerbejdžan ima dva gasovoda 'Šah-Deniz' 1 i 2, koji ne proizvode 21 milijardu kubika što je apsolutno nedovoljno da zameni ruski gas", objašnjava Zdravković za RT Balkan.
Evropska komisija navodno veruje da blok može da izdrži bez ruskih isporuka oslanjanjem na alternativne dobavljače i sprovođenjem klimatske agende, koja uključuje uštedu energije i korišćenje obnovljivih izvora.
Zdravković ukazuje da Evropa ne može bez ruskog gasa i da se sa "zelenom tranzicijom" njegova potrošnja povećava.
"Evropa između 20 i 24 odsto energije proizvodi iz gasa. Dok je Evropa maštala o diversifikaciji pravaca snabdevanja, Rusija je realizovala diversifikaciju pravaca prodaje. Gradili su velike gasovode, investirali u transport nafte, gasa i ruda na Pacifik i povezali se direktno sa Kinom. S druge strane, Rusima je interes da održe tranzit preko Ukrajine u funkciji da ne bi sutra zavisili samo od Kine. Činjenica je da nikad više Evropa neće imati privilegovani status i niske cene gasa", tvrdi Zdravković.
On napominje da u politici ima kompromisa, ali da ih u fizici nema i da se jednostavno ruski gas ne može nadomestiti količinama koje trenutno ne postoje u Azerbejdžanu.
Odricanje od ruskih energenata skupo koštalo EU
Brisel je već zatražio od zemalja EU da postepeno ukinu uvoz ruskih fosilnih goriva do 2027. Blok je, kako piše "Politiko", do sada smanjio svoju zavisnost od ruskog gasa za oko dve trećine u poređenju sa 2021. godinom, okrećući se izvorima poput Norveške i SAD. Ali sada, EU mora da se pripremi za drugačiju vrstu problema.
"Politiko" ukazuje da gubitak ruskih zaliha preko Ukrajine može dovesti do "većih transportnih troškova", jer zemlje traže alternativne rute, dok bi "naknade za skladištenje" koje su uvedene između zemalja bloka mogle "učiniti ovu diversifikaciju težom i skupljom".
Šef ruske naftne kompanije "Rosnjeft" Igor Sečin je na panelu za energetiku na Međunarodnog ekonomskog foruma u Sankt Peterburgu (SPIEF) rekao da su zemlje EU potrošile više od 630 milijardi dolara na uvoz "neruskog" gasa u tri godine do 2023. godine u ukazao da je ta suma jednaka ukupnoj potrošnji gasa u EU u prethodnih osam godina.
On je istakao da veći troškovi energenata negativno utiču na energetski intenzivne sektore kao što su proizvodnja čelika, đubriva, hemijska industrija, industrija keramike i stakla i podsetio da proizvodna aktivnost u evrozoni opada od sredine 2022. godine.
