Ovogodišnju sezonu božićnih praznika u Velikoj Britaniji obeležiće svakodnevni štrajkovi radnika u brojnim sektorima, među kojima su i službe kritične za funkcionisanje zemlje, poput onih medicinskih i sektora transporta.
Obim radničkih štrajkova najgori je u Britaniji u ovoj deceniji, a moguće je da će biti još veći, što će predstavljati još jedan veliki izazov za vladu premijera Rišija Sunaka koja vodi ostrvsku zemlju čija je ekonomija već u recesiji i neće zabeležiti rast do 2024, piše "Njujork tajms".
Britanski premijer Riši Sunak najavio je u Parlamentu da će raditi na usvajanju strožeg zakona koji bi ograničio uticaj štrajka na svakodnevni život Britanaca. Istog dana, samo malo kasnije, radnici graničnih službi koji rade na pasoškim kontrolama na aerodromima širom Britanije najavili su da će 23. decembra stupiti u osmodnevni štrajk.
Preskočićemo vladine prepreke
Sindikalne organizacije u Velikoj Britaniji upozorile su premijera Rišija Sunaka da ih neće zastrašiti antisindikalnim napadima odgovarajući tako na premijerovo obećanje, uoči najavljenih štrajkova u više sektora širom zemlje, da će novim zakonskim rešenjima smanjiti uticaj obustave rada, piše "Ivning standard".
Generalni sekretar sindikata Ujedinjeni Šeron Grejem poručila je premijeru u sredu da su sindikati spremni i "industrijski i finansijski" da se suprotstave novim merama.
"Niko neće biti zavaran pokušajima da se odvuče pažnja sa puke nesposobnosti vlade. Nećemo biti zastrašeni napadima na sindikate. Ako stave više prepreka na naš put, onda ćemo ih preskočiti", rekla je Grejem.
Sunak nije isključio zabranu štrajkova u hitnim medicinskim službama, nakon što je Dauning strit najavio da će njegove mere uključivati proširenje dugo odlaganog zakona kojim bi se obezbedio minimum procesa rada u javnim službama i transportu.
Međutim, najavljena izmena zakonske regulative verovatno neće biti usvojena na vreme kako bi uticala na trenutne štrajkove kojima su se među poslednjima pridružili službenici granične službe.
Na raspravi u britanskim parlamentu, Sunak je rekao da je bio razuman u odgovaranju na zahteve za povećanjem plata zatraženim iz javnog sektora.
"Ako vođe sindikata nastave da budu nerazumne, moja je obaveza da preduzmem korake kako bi zaštitio život i sredstva za život Britanaca", rekao je Sunak.
Propisi čije usvajanje Sunak smatra neophodnim verovatno se odnose na Zakon o minimumu procesa rada u javnim službama koji je stigao u Parlament, ali poslanici još uvek nisu počeli raspravu o njemu.
Poslanici iz redova torijevaca traže da se ubrza proces usvajanja zakona, dok je s druge strane, vođa laburista Kir Starmer pozvao premijera da učini više kako bi rešio rastuće nezadovoljstvo radnika ističući da dugo najavljivani zakon neće uticati na sadašnje štrajkove.
Umesto usvajanja zakona, sindikati pozivaju vladu za pregovarački sto i upozoravaju da je položaj radnika veoma težak navodeći podatak da 40.000 njihovih članova zaposlenih u javnim službama mora da koristi usluge banki hrane.
Sezona štrajkova
Obustavu rada za 21. decembar najavilo je bolničko osoblje u Engleskoj i Velsu, 15. i 20. decembra medicinske sestre stupiće u do sada najveći štrajk ovog medicinskog osoblja, dok se zdravstveni sektor već suočava sa odlaganjima u brizi za pacijente kojima je potrebna bolnička nega.
Radnici železničkih i transportnih preduzeća, osoblje britanskih pošta, učitelji u Škotskoj najavili su štrajkove za sledeći mesec, a glavni železnički sindikat u Engleskoj najavio je da će obustaviti rad dan pred Božić, uz još dva štrajka od 48 sati zakazana za sedmicu posle.
Železnička mreža već je pretrpela ozbiljne gubitke zbog nezadovoljstva radnika, pa je u septembru izgubljeno 205.000 sati rada, navodi "Njujork tajms".
Radnici traže veće plate, pritisnuti rastom troškova života i većim račnima za električnu energiju, uz inflaciju koja je dosegla 11 odsto, najviše u poslednjih 40 godina. Takođe, razlika u visini primanja između javnog i privatnog sektora najveća je do sada.
Uz to, ekonomska predviđanja su sumorna: nezavisna fiskalna tela procenjuju da će životni standard građana pasti sedam odsto tokom sledeće dve fiskalne godine, što je najveći zabeleženi pad od 1950. godine.
Nik Gib, jedan od ministara u vladi, izjavio je da sindikati ne bi trebalo da uzimaju zemlju za taoca i pozvao železničke sindikate da odustanu od najavljenih štrajkova. Odgovorio mu je Mik Linč, vođa sindikata, rekavši da vlada koordinira napad na radne ljude i da bi bilo neozbiljno da se i sindikati ne udruže da odgovore na te napade.