Ekstremno visoke temperature zagrejale su i polemiku o tome treba li zakonom zabraniti rad na otvorenom u najtoplijem delu dana. Za sada imamo samo smernice nadležnih, što znači da je sve prepušteno volji poslodavca. Da posao mora drugačije da se organizuje upozoravaju i lekari i ekonomisti, jer na vrelini trpi zdravlje zaposlenih, ali i produktivnost firmi, pa i čitave privrede.
U šest ujutru 30 stepeni, u podne 40 i više. Na asflatu, u pekarama, trafikama bez klime - najmanje 50. Da zaposlenima olakšaju, pojedine firme i komunalna preduzeća organizuju posao u skladu sa vremenom.
"Radno vreme kompanije jeste skraćeno, radi se od šest do 13, tako da zaposleni rade sedam sati. Iako je to uticalo na proizvodne kapacitete firme, politika firme je da se radi u što prijatnijem okruženju i da se ispune zahtevi za bezbedan i zdrav rad", navodi tehnolog Katarina Lola Bijelić.
Vremenskim uslovima se prilagođavaju i oni koji radno vreme provode na otvorenom.
"Prilagođavamo se, mora da se radi, posao mora da se završi, uslovi su takvi su kakvi su. Mora se radi i na sunce i na kišu", rekao je Predrag Đurić iz JP "Komunalac" u Pirotu.
Preporuku su dobili i građevinci i putari.
"Zamolio sam ih da između 11 i 16 sati kada su ekstremno visoke temperature radnici ne budu na otvorenom, da radno vreme bude organizovano tako da počnu da rade ranije, da završavaju do 11 sati, da se prave pauze i da rade kasnije i ukoliko je moguće, ukoliko to tehnološki proces dozvoljava, da organizuju treću smenu kako bi se radilo tokom noći. Ministarstvo na čijem sam ja čelu ne može da uradi ništa više od preporuke", rekao je Goran Vesić, ministar građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture.
Pojedini poslodavci nemaju dobru volju – radi se kraj šporeta bez klime
Preporuka nije i obaveza, već zavisi od dobre volje poslodavca. Neki je nemaju, pa tako saznajemo da kuvari u jednom restoranu danima, pored šporeta, rade bez klime. Lekari upozoravaju – u riziku su od toplotnog udara i drugih zdravstvenih komplikacija.
"Kada je radnik povređen na poslu onda ima pravo na 100 posto bolovanja. Zato sve navodimo ka tome da se radniku obezbede sva lična zaštitna sredstva, plus sve one mogućnosti i saveti koje se sprovode u ovakvim vrstama elementarnih nepogoda tokom toplih dana kako bi prevenirao povrede radnika", kaže dr Aleksandar Milovanović iz Instituta za medicinu rada Srbije.
Vanredna situacija zbog vrućina nije proglašena. Zakonom nije određena ni maksimalna ni minimalna temperatura do koje može da se radi, i napolju i unutra, niti koji su optimalni uslovi za rad. Takvih odredbi nema ni u zakonima većine zemalja Evropske unije.
Nadležni ne planiraju uvođenje zakonske zabrane
U Ministarstvu rada kažu da ne planiraju zakonom da zabrane rad na otvorenom u najtoplijem delu dana.
"Zakonom je propisana obaveza poslodavaca da se pridržavaju propisanih mera za bezbedan i zdrav rad. Za kontrolu primene propisa zadužen je Inspektorat za rad", ističu iz resornog ministarstva.
Smanjena produktivnost radnika samo je jedna od posledica ekstremno visokih temperatura i rada u neadekvatnim uslovima. I od te jedne posledice, izračunali su Amerikanci, njihova privreda gubi najmanje 100 milijardi dolara godišnje, odnosno pola procenta BDP-a.
"Sa predviđanjima da će ti troškovi da se uvećaju, jer imate troškove ne samo korišćenja električne energije, pomeranja u planovima vaših projekata, odlaganja nekih projekata ili, kao što smo čuli, u poljoprivredi, smanjenje useva, vi imate i za državu, to konačno postaju troškovi samog zdravstvenog sistema", rekla je profesor dr Jelena Žarković sa Ekonomskog fakulteta u Beogradu.
U pojedinim zemljama posebno na Mediteranu, još pre nekoliko decenija propisano je da temperatura na radnom mestu može da bude do 25 stepeni. I pored zabrana Španija u Evropi beleži najveći broj preminulih zbog vrućine – samo prošle godine umrlo je više od 11.000 ljudi.