Gornja granica cene ruske nafte koju je uvela G7 nije dovoljno niska da Moskva oseti posledice i pad prihoda dogodine, a ekonomisti upozoravaju da će, čak i ako dođe do pada proizvodnje sirove nafte, Kremlj imati dovoljno novca da nastavi sa svojom specijalnom operacijom u Ukrajini.
Sa 60 dolara po barelu, "granica cene izgleda veoma velikodušno", rekla je za "Blumberg" ekonomista "Renesans kapitala" Sofija Donets. "To je blizu onoj koju je tržište procenilo za 2023. i nivou predloženom u budžetu Rusije."
Evropski zvaničnici su gornju granicu cene ruske nafte, koju su dogovorili nakon višemesečnih pregovora SAD i njihovih saveznika, pokušali da predstave kao način da se iscrpe sredstva Moskve za vojnu operaciju u Ukrajini.
Određena je relativno visoka granica kako Kremlj ne bi značajno smanjio proizvodnju i tako značajno povećao globalne cene nafte. Moskva je poručila da razmatra različite opcije kao odgovor na uvođenje gornje cene i istovremeno je preusmerila tokove nafte ka zemljama poput Kine i Indije koje nisu podržale ograničenje cena.
Ruski ministar finansija Anton Siluanov rekao je u četvrtak da je preuranjeno procenjivati fiskalni uticaj ograničenja cena. "Još uvek pripremamo odgovor o tome kako će naše kompanije reagovati", rekao je on, prenosi Interfaks. "Netržišne mere remete tržište i u svakom slučaju će uticati ili na cene ili na obim ponude."
Čak i bez ograničenja cena - zajedno sa ograničenjima isporuke i osiguranja koja imaju za cilj ometanje ruske trgovine - Kremlj je očekivao pad poreskih prihoda od nafte i gasa od skoro 25 odsto prilikom pada proizvodnje i cena. Čak i sa porastom potrošnje na operaciju u Ukrajini, Rusija može lako da pokrije svoj budžetski deficit, tako što će koristiti fond bogatstva i zaduživanjem na lokalnom tržištu obveznica, gde sankcije ostavljaju investitorima malo alternativa.
Rekordni pad cene nafte za deset dolara, mogao bi da smanji prihode za još bilion rubalja (16 milijardi dolara), smatra Olga Belenkaja, ekonomista u Finamu. U stvarnosti, razlika je manja, jer cena u budžetu uključuje troškove kao što su prevoz i osiguranje, koji se ne računaju u cenu.
"Širi deficit će se finansirati kroz veće zaduživanje ili povećanje potrošnje iz fonda bogatstva", ocenila je ona.
U stvari, ako ograničenje cena smanji prihode od izvoza sledeće godine, to bi moglo da oslabi rublju sledeće godine, što bi dodatno podstaklo budžet, rekla je ona. Pošto porezi na energente dolaze u dolarima i evrima, njihova vrednost u rubljama - što je važno Kremlju - raste kada ruska valuta oslabi.
Trenutna ruska prognoza o padu proizvodnje nafte od skoro 9 odsto sledeće godine koštaće između jedan i 1,4 biliona rubalja izgubljenog prihoda, ocenjuje "Blumberg". Niže cene koje diktiraju sankcije i druga ograničenja izvoza mogu smanjiti prihod Kremlja za još 500 milijardi rubalja.
"Sve u svemu, budžet će doživeti manjak od oko jedan odsto BDP-a prihoda. Verujemo da će manjak prihoda primorati vladu na fiskalnu štednju, ako želi da zadrži inflaciju i troškove servisiranja duga stabilnim. To bi dovelo do dubljeg pada BDP-a od tri odsto", ocenio je ruski ekonomista Aleksandar Isakov.
Rusija je u vojnu operaciju u ušla sa jakim finansijama nakon godina priprema za eventualne sankcije. Uprkos tome, očekuje se da će deficit ove godine dostići 2 odsto bruto domaćeg proizvoda, kako prihodi padaju, a rashodi za operaciju rastu, rekao je Siluanov.
Iako je čak naftna kompanija "Gasprom" bila pogođena jednokratnim povećanjem poreza kako bi se nadoknadio pad prihoda ove godine, naftni sektor ostaje najveći izvor prihoda.
Kremlj je do sada bio u stanju da pokrije širi deficit bez mnogo problema, koristeći svoj fond bogatstva i podstičući zaduživanje na domaćem tržištu, gde su lokalni investitori videli da su njihove alternative sužene usred sankcija.
Ali Oleg Vjugin, bivši visoki zvaničnik u Ministarstvu finansija, smatra da će fiskalni pritisak samo rasti.
"Glavni problem ruskog budžeta je to što oni žele da potroše mnogo više nego što zaista mogu da priušte", rekao je on. "Činjenica da moraju da koriste fond bogatstva da pokriju deficit je jasan znak da problemi počinju", ocenjuje bivši zvaničnik.
Promene u obimu proizvodnje ruske nafte neće preći vrednosti koje su bile zabeležene na proleće, rekao je Pavel Sorokin, prvi zamenik šefa Ministarstva energetike Ruske Federacije.
"Generalno, ne slažemo se da je uvođenje gornje granice cena nafte događaj koji će dovesti do značajnih posledica po rusku privredu. Većina tržišta otvorena je za našu robu po adekvatnim tržišnim uslovima i ona kolebanja u proizvodnji nafte, koja jesu moguća, nisu kritična i neće preći vrednosti koje su bile zabeležene na proleće", rekao je Sorokin.
Bez obzira na rizik od izbijanja recesije, u korist cena idu i potražnja za naftom i njenim derivatima, odsustvo viška ponude na tržištu i jasan deficit određenih naftnih derivata, na primer, dizela, naveo je Sorokin.
Međutim, tokom dana ruski ministar finansija Anton Siluanov izjavio je da je još rano govoriti o nekakvim uticajima ovih mera na ekonomiju Rusije, iako je priznao da se radi o antitržišnim merama.
"Vlada Rusije sada radi na pripremanju odgovora. Kako je izjavio predsednik Ruske Federacije, nećemo potpisivati ugovore u kojima će se pominjati regulisanje i ograničenje cena. Odgovori će biti objavljeni u bliskoj budućnosti", zaključio je ministar.