Ekonomija
Kriza u stočarstvu: Da li će EU i Srbiji podvaliti pogubni hrvatski scenario?
Hrvatsku je EU "navukla kao narkomana" na jeftino mleko i meso, zbog čega je drastično smanjila domaću proizvodnju, a sada skupo plaća ove proizvode iz inostranstva
Proteklih nekoliko decenija u Evropskoj uniji je sprovođena strategija rasta stočnog fonda i ulaganja u poljoprivredu, dok se kod nas pogrešnom agrarnom politikom radilo na uništavanju govedarstva. To je ocena stručnjaka i proizvođača koji ukazuju da u ovom sektoru ima mnogo mešetara i da i EU i prerađivači i uvoznici mesa, imaju svoje interese, koji se kose sa potrebom srpskog seljaka da opstane.
Predsednik Udruženja odgajivača goveda centralne Srbije Milija Palamarević, doktor veterine, koji u svojim oborima ima 170 grla stoke i obrađuje 200 hektara zemlje kaže za RT Balkan da je stočni fond u konstantnom padu, da su ljudi demotivisani da gaje svinje i goveda i da su za oporavak potrebne značajno veće subvencije od onih koje država trenutno daje. On upozorava da bi, ako se ništa ne promeni, stočari u narednih šest meseci mogli drastično da smanje broj grla. Ka toj odluci mogla bi da ih pogura i sušna godina, jer će prinos kukuruza biti loš, a cena visoka, zbog čega očekuje rasprodaju stoke.
On ukazuje i da je neophodno odvojiti "žito od kukolja" i da bi trebalo dati podsticaje domaćim stočarima kojima je poljoprivreda osnovna delatnost, a ne da "kajmak skidaju" oni koji se stočarstvom bave kao sporednim biznisom, a da nikada nisu ušli u štalu.
Predsednik Udruženja odgajivača goveda smatra da mora jasno da se zna ko je poljoprivredni i da stočar i ratar, koji plaća penziono mora da bude prepoznat od strane države.
"Imamo ljude koji su preduzetnici, advokati, sudije, policajci, koji koriste sve subvencije i imaju prednost, jer rade u opštinama ili tamo nekog poznaju. Tako podsticaj za novi traktor dobije neko ko je zaposlen na carini, a ne dobije neko ko je čist poljoprivrednik", ističe Palamarević.
On napominje da je, kao veterinar, svakog dana na terenu i da zna šta rade trgovci stokom i određeni proizvođači, koji mućkaju i hoće lak novac za nerad.
"Zato smo dali predlog uslova i visine subvencija, koje bi imale efekta. Predložili smo podizanje subvencija za junice na 150.000 dinara, što je za 20.000 manje nego što sada daje tajkunima koji ih uvoze i onima koji pljačkaju budžet. Za 25.000 junica koliko ih bude godišnje, to bi državu koštalo 3,75 milijardi dinara", kaže Palamarević.
On napominje da bi država mogla u naredne tri godine da računa na povećanje broja muznih krava i da prepozna one koji će biti ozbiljni farmeri sa više od 50 krava na muži i da ih posle tog perioda stimuliše sa investicijama u gradnju i opremanje farmi, mehanizaciju s ciljem da se olakša proizvodnja.
"Seljaci bi ostavljali svako žensko tele, samo kada bi znali da će dobiti podršku države. Bilo bi dobro da se postavi uslov da ne sme u narednih pet godina ta krava da ode iz štale i da broj grla ne sme da se smanjuje. Ako bi radili drugačije, to bi bila pljačka budžeta i poligon za dalje zloupotrebe subvencija", smatra predsednik Udruženja odgajivača goveda.
On tvrdi da "neko sabotira stočarstvo i ubacuje pare u biljnu proizvodnju" i da je isplata subvencije ratarima za sertifikovano seme od 17.000 dinara po hektaru "ideja nekoga ko je odradio posao za semenske kuće". Palamarević napominje da cilj Evropske unije nije da mi ovde imamo krave, već da "nas zaposle da radimo za njih u fabrikama za platu od 60.000 dinara, jer je onda lako upravljati narodom".
A da nije svaka pomoć sa dobrim namerama, svedoči primer Hrvatske, koju je EU "navukla kao narkomana" na jeftino mleko i meso, zbog čega je drastično smanjila domaću proizvodnju, a sada skupo plaća ove proizvode iz inostranstva.
"Trebalo bi da učimo na primeru Hrvatske, koja je postala zavisna od uvoza mesa i sada su shvatili da to znači apsolutnu propast. EU im više ne dodeljuje mlečne proizvode po damping cenama, koje im je davala dok im nije uništila stočni fond. Kada su pali ispod 50 odsto, sad su pune cene. Naša država bi trebalo da bude zahvalna što se bunimo i upozoravamo na vreme, jer trenutno možemo domaćom proizvodnjom da zadovoljimo oko 70 odsto potreba, a kada padnemo ispod 50 odsto tu nam je kraj", upozorava Palamarević.
On napominje da Hrvatska sada pokušava da obnovi stočni fond i da je najavila ulaganje od oko 600 miliona evra za oporavak govedarstva do 2030. godine.
Prostran: Smanjenje uvoza prioritet
Agroekonomista Milan Prostran smatra da je prioritet da se uvoz postepeno smanjuje i da ga eliminišemo za pet godina, jer mi za skoro 80 miliona dolara godišnjeg uvoza svinjskog mesa, ne možemo skoro na "zelenu granu" što se tiče domaće proizvode.
"EU ima specifičan sistem subvencionisanja poljoprivrede, teško je reći kolike su subvencije po jednom grlu. Učešće agrara u budžetu EU je 30 odsto, a pre pet godina je bio 40 odsto, a kod nas je ispod sedam odsto. Oni daju skoro pet puta veće subvencije svojim farmerima to rade duže od pet decenija. Oni su sa takvim podsticajima mnogo konkurentniji, mogu da se s nama igraju kako hoće. Zato su se prerađivači odlučili da idu na uvoz, umesto na kupovinu sa domaćih farmi, i mogu da kalkulišu sa cenom", objašnjava Prostran.
On navodi da je broj goveda sa skoro dva miliona smanjen na 700.000, a svinja sa 4,5 miliona na manje od 2,5 miliona i dodaje da izlaz iz trenutne krize nije ni na vidiku, jer su potrebne godine da bi se obnovio stočni fond. Prostran napominje da Srbija mora doneti sistemski zakon za oživljavanje stočarske proizvodnje i strategiju borbe protiv sve većeg uvoza, jer je zemlja kukuruza i može sama da proizvede dovoljno mesa.
"Uništili smo reproduktivne centre, nemamo infrastrukturu i sad bi trebalo da krenemo skoro od nule. Neophodne su ozbiljne investicije i plan kako okupiti male proizvođače, koji sada ne mogu ni da konkurišu za subvencije, jer nisu registrovani, i uvesti ih u sistem. Propadanje je počelo 1992. kada su uvedene sankcije, a sa ozbiljnim zaokretom bilo bi nam potrebno minimum deset godina da se podignemo na nivo samodovoljnosti.
