Izneverena očekivanja kupaca električnih automobila i opšta kriza u Evropi, zadali su žestoki udarac automobilskoj industriji. "Mercedes benc" je objavio da smanjuje proizvodnju svojih vozila S-klase i električnih EQS-a, a mediji izveštavaju da prodaja ne ide dobro ni "Be-Em-Veu", ni "Folksvagenu". Pokazalo se da su troškovi osiguranja i održavanja električnih automobila mnogo veći nego što su mnogi očekivali, a da većina država nije pripremila dovoljno punjača, iako je EU najavljivala ekspanziju vozila na struju.
"Be-Em-Ve" se bori sa rastućim troškovima i padom zarada, a kompanija knjiži pad profita, piše "Handelsblat" i navodi da su glavni razlozi za slabiji poslovni rezultat loša prodaja u Kini i nagli rast troškova.
"Profit bavarskog proizvođača automobila pao je za 15 odsto u prvoj polovini 2024. u poređenju sa istim periodom prošle godine, sa 6,6 milijardi na 5,7 milijardi evra. Istovremeno, prodaja je smanjena sa 74,1 milijarde na 73,6 milijardi evra. Akcije "Be-Em-Vea" pale su u četvrtak za više od 5 odsto na 81,36 evra, što je najniži nivo u skoro dve godine. Prema rečima stručnjaka, poboljšanja se ne nazire", piše "Handelsblat".
U Kini, najvećem svetskom tržištu automobila, prodaja "Be-Em-Vea" i malog brenda automobila "Mini" u prvih šest meseci poslovne godine je znatno ispod plana. Isporuke su se smanjile za više od četiri procenta na samo 376.000 jedinica.
Najveći evropski proizvođač automobila "Folksvagen" ne može da izađe "na zelenu granu" i u prvoj polovini ove godine je zaradio 7,3 milijarde evra, što je skoro 14 odsto manje nego u istom periodu prošle godine.
Iz kompanije su rekli da je prinos "prenizak i da će morati da ulože značajne napore u pogledu smanjenja troškova u drugoj polovini godine i dalje".
Samo prošle nedelje, "Audi" i "Porše", tradicionalno dva najvažnija izvora prihoda u Grupaciji, morali su da smanje svoje ciljeve za ovu godinu.
U "Poršeu" uska grla u snabdevanju i lansiranje nekoliko novih automobila opterećuju finansije. U "Audiju" je ugrožena je najmanja fabrika u Briselu, koja zapošljava oko 3.000 ljudi, a analitičari smatraju da je to tek početak, jer i dalje postoje postoje prepreke za kompaniju iz Volfsburga kada je u pitanju elektromobilnost. Tržišni udeo grupacije za električne automobile je pao na oko tri procenta zbog brzorastuće konkurencije.
Kompanija je pre nekoliko dana objavila da je palo interesovanje za kupovinu električnih automobila i u Evropi i Americi za 15 odsto.
Ruže ne cvetaju ni bogatašima, jer pada prodaja luksuznih automobila. "Mercedes benc" je objavio da smanjuje proizvodnju svojih vozila S-klase i električnih EQS-a. U četvrtom kvartalu će seova vozila u njihovoj fabrici u Švapskoj praviti tokom samo jedne smene umesto dosadašnje dve. "Mercedes" se odlučio za ovaj potez zbog slabe prodaje – u prvoj polovini godine prodato je samo 28.100 vozila S-klase širom sveta, što je pad od 25 procenata u poređenju sa istim periodom prošle godine.
U SAD je pad prodaje još veći – 33 odsto – "Mercedes" je isporučio tek 4.800 vozila u odnosu na 7.200 u periodu januar–jun 2023. U Evropi je prodaja S-klase smanjena za skoro trećinu, sa 5.700 na 4.000 komada. U Kini, najvažnijem prodajnom tržištu za S-klasu i posebno varijantu "majbah", takođe se beleži pad prodaje – za 13 odsto na 16.200 vozila. U ovoj azijskoj zemlji je žestoka konkurencija u cenama od čega ni "Mercedes" nije pošteđen, dok na celom Dalekom istoku pada potražnja za luksuznim proizvodima sa Zapada. Situacija je posebno dramatična za "Mercedesov" EQS, potpuno električni pandan vozilima S-klase.
Već slaba prodaja u Kini smanjena je za 41 odsto – na 600 jedinica u prvoj polovini 2024. Širom sveta prodaja EQS-a je prepolovljena od januara do juna. Ozbiljan pad prodaje S-klase i EQS-a je gorak za "Mercedes", konstatuje "Handelsblat", te dodaje da je profit upravo od prodaje vozila S-klase uvek bio pouzdan.
"Evropa postavila preambiciozne rokove"
Generalni sekretar Srpske asocijacije uvoznika vozila i delova Boris Ćorović kaže za RT Balkan da je situacija u automobilskoj industriji odraz opšte krize i napominje da neki ljudi pogrešno zaključuju da "struja propada".
"Auto-industrija je zauzela taj pravac elektrifikacije i nema skretanja sa tog puta. To se ne odnosi samo na Evropu, nego su Kinezi, koji već 20 godina proizvode električne automobile, čak i pretekli EU. Evropa je ipak postavila preambiciozne rokove da do 2035. prestane da proizvodi vozila na benzin i dizel, odnosno sa unutrašnjim sagorevanjem. Kada su u pitanju vozila na struju, radi se o zastoju, ali s obzirom na turbulentnu situaciju u svetu, i ekonomsku i političku krizu, to nije neobično", smatra Đorović.
On ukazuje da su kupci električnih automobila u Evropi "malo razočarani" dometima baterija i da se traga za nekim naprednijim tehnologijama, ali to se odnosi i na infrastrukturu, na kojoj ne rade dovoljno sve evropske zemlje.
Donet je niz mera i uredbi da na svakih 60 kilometara na auto-putevima mora da bude punjač, da na automatu mora da se omogući plaćanje karticama i neke države su otišle daleko, kao što su Norveška i Holandija, dok je u većini to na nižem nivou.
"Došlo je do malog zastoja, jer su neke zemlje, poput Nemačke, ukinule subvencije za električne automobile. To je jedan splet okolnosti, turbulentna je geopolitička situacija, budžeti nekih evropskih država su u krizi, kupci su malo razočarani, jer su očekivali više od autonomije vozila. Od ukupnog broja prodatih vozila, 14,4 odsto su električni automobili. Toliki rast je zabeležen i prošle godine i to nije opadanje, ali je stagnacija", napominje Đorović.