Austrijska vladajuća koalicija navodno se složila da u potpunosti obustavi snabdevanje te zemlje ruskim gasom do 2027. godine, preneo je "Kurijer", pozivajući se na nacrt dokumenta.
Odluka je doneta u skladu sa politikom Brisela i ima za cilj smanjenje zavisnosti "od uvoza ruskih energenata kako bi se privreda i domaćinstva zaštitili od novih rizika cena i snabdevanja", navodi se u tekstu. "Kurijer" je takođe naveo da ruski državni energetski gigant Gasprom isporučuje između 80 i 90 odsto austrijskog gasa.
"Predsednica Evropske komisije se obavezala na postepeno ukidanje isporuka ruskog prirodnog gasa u celoj Evropi do 2027. godine. Austrija je takođe posvećena ovim ciljevima", navodi se u dokumentu.
Postepeno ukidanje ruskog gasa deo je opšte strategije za transformaciju energetskog sistema, ističe se dalje.
"Ona podjednako uzima u obzir dekarbonizaciju, sigurnost snabdevanja i pristupačnost za domaćinstva, preduzeća i industriju. Posebna pažnja se mora posvetiti tome da se domaćinstvima i preduzećima pruži najbolja moguća podrška u ovoj promeni", piše u tekstu.
Ovakav potez je navodno diktirala Zelena alternativa, koja je deo vladajuće koalicije, i ostala je poslednja prepreka u pregovorima o novoj bezbednosnoj strategiji, koju je Vlada planirala da usvoji do kraja prošle godine.
Austrijska narodna partija (OVP) je navodno pristala na zahtev u zamenu da Zeleni odobre ministra finansija Magnusa Brunera kao austrijskog kandidata da bude evropski komesar u narednom mandatu.
Savezna kancelarija sada treba da finalizuje austrijsku bezbednosnu strategiju koja će navodno biti predstavljena u narednim nedeljama.
U međuvremenu, ostaje nejasno kako će zemlja postići postupno ukidanje do 2027. godine, s obzirom na to da je Socijaldemokratska partija Austrije (SPO), druga najveća stranka u parlamentu, nedavno odbacila zakon o gasu Zelenih i da je ugovor sa Gasprom prethodna vlada produžila do 2040. godine.
Nekada glavni snabdevač EU gasom, Gasprom je poslednjih meseci povećao uvoz prirodnog gasa u Evropu za skoro četvrtinu. Nivoi su dramatično opali 2022. godine nakon zapadnih sankcija i sabotaže gasovoda Severni tok.
EU je zamenjivala snabdevanje uvozom LNG-a iz drugih zemalja, uključujući SAD, koji je postao glavni izvor gasa za blok. Ovo je dovelo do značajnog povećanja troškova za evropske potrošače.
U međuvremenu, Rusija je preusmerila isporuke gasa na istok, povećavši prodaju sa Pekingom za skoro polovinu onoga što je isporučeno pre 2022. godine.