Berze su u ponedeljak doživele krah usled strahovanja da bi SAD mogle da uđu u recesiju, gurajući investitore u režim panične prodaje, pokazuju tržišni podaci.
SAD su zabeležile neočekivani porast stope nezaposlenosti, prema izveštaju o platnim spiskovima za jul objavljenom u petak. To je izazvalo strah među ekonomistima i investitorima o zdravlju američke ekonomije koja ima ogroman uticaj na globalnom finansijskom tržištu.
Američke akcije su u petak naglo pale, tako da se sva tri indeksa američke berze nalaze u minusu. Tehnološki Nasdak kompozit je ponedeljak počeo novim padom, a Si-En-Enov "indeks straha i pohlepe" oslikava veliki strah.
"Nasdak berzanski indeks nikad do sada nije bio 1.000 poena u crvenom u jednom danu. U padu su i akcije velikih tehnoloških kompanija - Majkrosoft, Alfabet ink, Meta, Amazon i Epl", prenosi Foks biznis.
Tramp okrivio administraciju demokrata
Za berzansku krizu bivši američki predsednik Donald Tramp okrivio je demokratsku administraciju u Vašingtonu.
Američki predsednik Džozef Bajden i njegova potpredsednica Kamala Haris, najverovatniji protivkandidat Trampa za ulazak u Belu kuću, odgovorni su za finansijsku oluju, smatra republikanski kandidat.
Tramp je tu optužbu izneo u nedelju u postu na društvenim mrežama, napisavši velikim slovima:
"Berza se urušila. Rekao sam vam, Kamala nema pojma, Bajden čvrsto spava. Sve je prouzrokovano nesposobnim vođstvom SAD", napisao je Tramp.
Japanski Nikei indeks strmoglavio se 13 odsto u ponedeljak, dostigavši najniže vrednosti u sedam meseci, a za njim je usledio i Topiks koji je zatvoren sa padom od 12,2 odsto čime su izbrisani svi dobici ove godine.
Nikei 225 je pretrpeo najveći jednodnevni pad, za više od 4.450 poena i nadmašio 3.836 izgubljenih u "crnom ponedeljku" u oktobru 1987, navodi "Fajnenšel tajms".
Investitori kažu da Nikei indeks nije zabeležio takve gubitke od globalne finansijske krize 2011. godine.
U Evropi je referentni Stoks Jurop 600 pao za tri procenta. Tržišta fjučersa su pokazala da će se zamah verovatno proširiti i na SAD. Ugovori koji prate Nasdak 100 pali su za pet odsto.
Indeks Dov Džouns pao je za 2,3 odsto, Nasdak je izgubio 3,9 odsto vrednosti, a Es end Pi 500 čak 3,0 odsto, prenosi Si-En-Bi-Es.
Sve glavne evropske berze počele su u ponedeljak da padaju, sa akcijama koje su potonule na skoro šestomesečne najniže vrednosti u ranom jutarnjem trgovanju.
Panevropski referentni indeks Stoks 600 pao je za 3,1 odsto, najniže od 13. februara. Banke su do sada pale za 4,2 odsto, a tehnološki sektor za 5 procenata.
Francuski referentni indeks CAC 40 pao je za 2,78 odsto, nemački DAKS je pao 2,2 procenta, dok je britanski FTSE 100 izgubio 2,17 odsto u ponedeljak ujutro.
"Tržišta su u krahu i to je more crvenog širom sveta... U suštini vidimo masovno razduživanje dok investitori prodaju imovinu da bi finansirali svoje gubitke. Brzina ovog poteza zatekla je mnoge investitore nespremne; sada postoji mnogo panične prodaje", rekao je Rojtersu Kajl Roda, viši analitičar finansijskog tržišta u "Kapitalu".
Tajvanske akcije pale su u ponedeljak za više od osam odsto, što je naročito osetio giganta proizvodnje čipova TSMC, koji proizvodi više od polovine svetskih čipova, čije su akcije pale za 9,3 odsto.
Referentne vrednosti na indijskim berzama, Sensek i Nifti 50, zabeležile su veliku rasprodaju rano u ponedeljak, opadajući za preko tri odsto u trgovanju unutar dana. Analitičari su za pad okrivili recesiju SAD i rastuće tenzije na Bliskom istoku.
Cena bitkoina je pala ispod 50.000 dolara prvi put od februara ove godine, pošto efekti previranja na globalnom berzanskom tržištu cure na tržište kriptovaluta. Bitkoin je dotakao najniži nivo od 49.351 dolara u ranom trgovanju u ponedeljak. Iako se vratio iznad praga od 50.000 dolara, i dalje je u padu od 13 odsto.
"Rasprodaja u Evropi je još uvek manje izražena od onoga što smo videli u Aziji. Ono što će biti interesantno videti jeste da li evropski investitori žele da sačekaju da vide šta američki trgovci akcijama žele da urade, pre nego što u potpunosti pređu na smanjivanje rizika", rekao je za "Blumberg" Dejvid Finerti, strateg iz Singapura.
Pad cena nafte
Cene fjučersa nafte "brent" su danas pale na najniži nivo za poslednjih osam meseci, pošto su investitori zabrinuti zbog moguće recesije u Sjedinjenim Američkim Državama, zemlji koja je najveći svetski potrošač nafte.
Prema podacima sa berzi, nafta "brent" se danas u 13.40 časova prodavala po ceni od 75,520 dolara za barel, dok se ranije u toku dana prodavala i za manje od 75,200 dolara po barelu, prenosi Tanjug pisanje portala "Trejding ekonomiks".