Simptomi uklonjeni, bolest ostala: Globalni krah tržišta brz i neminovan

Radna nedelja na svetskim berzama počela je šokom – japanski indeks Nikei strmoglavio se više od 12 odsto (najgori pad od svetskog kraha tržišta 1987. godine) i proširio na Evropu i SAD gde su vodeći berzanski indeksi pali više od dva odsto.

Globalni krah: Zaraza se širi na američke berze, "ekstremni strah" na Si-En-Enovom indeksu

Kao razlog, ekonomisti su naveli pre svega stanje američke privrede. Naime, krajem prošle sedmice, stopa nezaposlenosti skočila je više od očekivanog, signalizirajući da američka ekonomija usporava i ide ka recesiji (skupljanju ekonomije).

Postoji i još jedan razlog. Japanska centralna banka je prošle sedmice podigla kamatne stope, poskupevši pozajmljivanje. Američke Federalne rezerve signalizirale su da će u septembru možda sniziti stope.

To je dovelo do situacije da je jen znatno ojačao u odnosu na dolar, iscedivši tako investitore koji su pozajmljivali jeftino (sada više ne) u japanskoj valuti i ulagali u američke akcije (koje sada ne vrede gotovo ništa).

Pad berzanskih indeksa podstakao je paničnu rasprodaju akcija, naročito tehnoloških.

Tržište je poludelo: Posle ogromnog pada usledio ogromni skok - da li je globalni krah izbegnut?

Dan kasnije, berze kao da su se oporavile. Azijske akcije su skočile, kao i američki fjučersi. Cene kriptovaluta takođe su se takođe "stabilizovale".

Šta se dešava? Da li je svetsko tržište "izbeglo metak" ili je samo odložilo neizbežno?

Analitičar i kolumnista RT Balkan Branko Pavlović kaže da je krah neminovan, a da su veliki finansijski igrači odlučili su da stabilizuju berze.

Prema njegovim rečima, američka privreda ima "ozbiljne probleme".

Šta se to dešava sa ekonomijom SAD: Galop u slom u četiri slike (GRAFIKA)

Prvo tu je strah od recesije plus naduvani balon vrednosti tehnoloških (AI) akcija koje ne donose profit. Potom je tu problem dugova, ne samo javnih već i bankarski dug od 1700 milijardi dolara.

Tu je i hipotekarni dug, nekonkurentnost privrede, nedostajuća infrastruktura, visoke kamatne stope, pad zaposlenosti zbog istih budući da mnoga manja i srednja preduzeća odlaze u stečaj.

Sve to, kaže Pavlović, vodi u recesiju. Svi ovi elementi pojedinačno su recesivni, svi zajedno – jasno da postoji raskorak između privrednog i berzanskog rasta što rezultira padom cena akcija, a to dugove čini sve gorim.

"Ovaj problem neće nestati", kaže Pavlović i procenjuje da će "krah verovatno biti u drugoj polovini 2025. godine".

Slikovito objašnjeno, ovo je toplomer koji je pokazao da američka privreda ima temperaturu. Sada su popili aspirin (reakcija velikih igrača), ali nisu izlečili bolest, rekao je on.

Pavlović je podsetio na 2007. kada su SAD snizile kamatne stope i upumpale ogroman novac u ekonomiju, samo da bi im se to obilo o glavu 2008 godine.

Sada, kaže on, u situaciji kada im preti recesija, plus dugovanja, plus inflacija znači da su im manevarske mogućnosti vrlo sužene.

"Amerika će uploviti u recesiju što će rezultirati dugotrajnim padom akcija. Taj pad u kombinaciji sa inflacijom znači politički problem", rekao je on.

Pavlović je rekao i da će Federalne rezerve sada morati da biraju da li da učine privrednu konkurentnom (što podrazumeva razvoj infrastrukture i pravi novac koga nema) ili da smanje kamatne stope uprkos inflaciji koja još nije pod kontrolom, a to podrazumeva teške odluke. "Nema lagodnog izlaza" iz ove situacije, zaključio je analitičar.