Apokalipsa danas, ili (malo) sutra: Šta znači kolaps berze i čega se Fed najviše plaši

Nakon pada cena akcija na svetskim berzama, finansijski mediji su požurili da objasne okidače "pokolja" - razočaravajući izveštaj o nezaposlenosti u SAD podstakao je strah od recesije u SAD.

Uz to, nekada "vruća", ali precenjena i preopterećena trgovina veštačkom inteligencijom se pogoršala, što je dovelo do "krvoprolića" na tržištu tehnoloških akcija.

Globalni krah: Zaraza se širi na američke berze, "ekstremni strah" na Si-En-Enovom indeksu

Za potonji razvoj u velikoj meri je odgovoran prekid masovne trgovine dolar-jen, gde su investitori jeftino pozajmljivali u jenima i ulagali u američku imovinu sa većim prinosom.

Kada je Banka Japana podigla kamatne stope 31. jula i, što je možda još važnije, nagovestila još povećanja koja dolaze, ovo je odjeknulo na tržištima i dovelo do mnogo poziva na plaćanje depozita (marže). A pošto investitori često moraju da prodaju drugu imovinu da bi ispunili pozive za maržu, to stvara još veći pritisak na prodaju.

Predviđanje kuda bi tržišta mogla da krenu u narednim danima i nedeljama su nezahvalan posao zbog čega je urednik RT Henri Džonston, koji je radio u finansijskom sektoru više od deset godina, analizirao šta se dešava.

Prvo, piše on, ovo nije odgovor na ekonomski šok. Mnogi investitori su "zaglibili" u tehnološkim akcijama – zadužujući se jeftino u japanskim jenima da bi sa maržama usledile prinudne likvidacije.

Pod pretpostavkom da ovo ne prođe brzo, ono što je zaista važno razmotriti je kako se razvija percepcija tržišta o narednim koracima Federalnih rezervi - a zatim šta će ti koraci biti.

To, navodi Džonston, nije toliko zato što je Fed svemoćan, već zato što se haos ovog trenutka ukršta sa nekim od dubokih i strukturnih karakteristika američke ekonomije.

Fed je na sastanku u julu zadržao kamatne stope na istom nivou, nagovestivši smanjenje stope u septembru. Mnogi analitičari veruju da je američka centralna banka predugo čekala da snizi kamatne stope nakon niza povećanja posle pandemije usmerenih na hlađenje inflacije. Tržišna očekivanja od predstojećeg smanjenja kamatnih stopa bila su velika čak i pre nedavnih događaja.

Međutim, slom na tržištu je samo podigao očekivanja. Ako su još prošle srede fjučersi vezani za stopu federalnih fondova pokazivali 87 odsto šanse za smanjenje od 25 baznih poena (najmanje moguće) u septembru, investitori sada određuju cene za oko 55 baznih poena popuštanja na sastanku u septembru i 100 baznih poena do novembra. Drugim rečima, tržište vidi oko 20 odsto šanse za hitno smanjenje stope, navodi urednik RT.

Može li izveštaj o nezaposlenosti zaista toliko da promeni igru za američku ekonomiju? Jeste uticao, ali teško da može da objasni tako radikalnu promenu. Ono što zaista stoji iza svega ovoga je uverenje da Fed treba da se umeša i spase tržišta, navodi Džonston.

To pokazuje uverenje da Fed ima, pored svog zvaničnog mandata održavanja stabilnosti cena i zaposlenosti, nezvanični mandat čuvanja stabilnosti tržišta. Ovaj skriveni mandat čak ima i ime: "Fed put".

U finansijama, "put" je ugovor koji svom vlasniku daje pravo da proda nešto - kao što su akcije, obveznice ili roba - po unapred određenoj ceni, bez obzira na tržišnu cenu.

Ali termin je počeo da se koristi u širem smislu. Primenjeno na Fed, to znači da postoji uverenje da će, kad god ekonomija ili tržišta "klecnu", Fed upasti i smanjiti kamatne stope ili štampati novac kako bi pružio podsticaj.

Sam Fed je iznova i iznova pokazao da je spreman da interveniše na različite načine – direktno ili ne – kad god je stabilnost finansijskih tržišta ugrožena. Drugim rečima, da postoji neka verzija "Fed put-a".

Iako je malo verovatno da će Fed zapravo ići toliko daleko da sazove hitan sastanak radi smanjenja stopa – to bi bio očigledan prikaz panike – vrlo je verovatno da će agresivno raditi na umirivanju tržišta obećavajući im svašta. A ako stvari zaista izmaknu kontroli na tržištima, snažnija intervencija je skoro zagarantovana.

Ono što zaista leži u osnovi ovoga je da Fed jednostavno reaguje na duboku strukturnu distorziju ekonomije koja je jasno vidljiva, ali često nedovoljno cenjena.

Američka ekonomija je toliko finansirana i zadužena, a toliko Amerikanaca (posebno elitne klase) toliko zavise od cena finansijskih sredstava da bi održivi i dugoročni pad tržišta jednostavno bio katastrofalan, piše Džonston.

Ako je veliki deo BDP-a povezan, na ovaj ili onaj način, sa cenama imovine, kretanja na tržištima dobijaju značaj koji daleko prevazilazi bogatstvo igrača na Volstritu.

Dobra ilustracija ovoga je u kojoj meri čak i poreska osnovica zavisi od finansijskih tržišta. Godina 2023. je bila prilično dobra za privredu. Ipak, ukupni prihodi savezne vlade smanjeni su za oko sedam odsto u odnosu na 2022. Kako je to moguće u godini u kojoj ne samo da je privreda rasla, već i lični prihodi? Odgovor: Prihodi od poreza na dohodak fizičkih lica su zapravo opali uprkos rastu prihoda jer su ostvarenja kapitalnih dobitaka iz prethodne godine bila niža (realizacija kapitalnih dobitaka je samo dobit od prodatih investicija). Razlog za pad kapitalne dobiti je taj što su američke akcije 2022. godine imale najgoru godinu od 2008. godine.

Nestabilnost tržišta je stoga jedina stvar od čega se Fed – i sile koje su u Vašingtonu i Njujorku – najviše plaše. Oni će se pokušati na sve moguće načine da naduvaju svaki balon kako bi tržišta funkcionisala. Ako je cena ovoga inflacija ili još više perverzne distorzije u privredi, neka bude tako.

U međuvremenu, akcije su bile ključno oružje u arsenalu bogatijih klasa Amerike za suzbijanje efekata inflacije. Dok ljudi sa fiksnim prihodima ili oni čije povećanje plata ne prati rast cena gledaju kako njihova kupovna moć erodira, klasa investitora je u stanju da pobedi inflaciju kroz visoke cene imovine. Koliko je povećanje od 10 odsto u prodavnici ako je vaš portfelj povećan za 20 odsto? Ovo u velikoj meri objašnjava rastuću bifurkaciju u američkoj ekonomiji između onih koji imaju i onih koji nemaju.

Šta god da proizlazi iz trenutne nestabilnosti, postoje dobri razlozi da se veruje da apokalipsa (ni)je blizu, navodi Džonston.

Kada račun za naduvavanje balona konačno dođe na naplatu, gotovo sigurno neće biti u vidu kolapsa berze. Berze se, na kraju krajeva, uvek mogu ponovo naduvati štampanjem novca, i teško je zamisliti da Fed stoji po strani dok tržišta tonu.

Tržišta, koja predstavljaju interese klase privilegovanih ljudi koji imaju koristi od rasta cena imovine, žele lak novac.

To znači da berze mogu da rastu na neodređeno vreme, sa povremenim zastojima izglađenim većom likvidnošću. Postavlja se jednostavno pitanje – po koju cenu? Hoće li i dalje postojati funkcionalno tržište obveznica? Šta sa inflacijom? Hoće li se valuta vući okolo u invalidskim kolicima?

Ono što je važno posmatrati u narednim nedeljama i mesecima jeste koliko ozbiljno Fed shvata ono što se dešava na tržištima i koliko ga tržište drži kao taoca da deluje. Neće biti saopštenja da tržišta treba da se spasu, ali dela uvek govore više od reči. A postupci Feda će otkriti gde leže njihovi pravi prioriteti.