Zašto je avgust jedan od najopasnijih meseci u finansijskom kalendaru

Strah od recesije u SAD. Najveći jednodnevni pad na japanskoj berzi od 1987. Kreatori politike odlaze na letnje pauze, ostavljajući svoje zamenike na čelu. Sve to čini avgust jednim od najopasnijih meseci u ekonomskom i finansijskom kalendaru.

U teoriji, avgust bi trebalo da bude mesec kada se ne dešava mnogo, i često tako i bude. Obim trgovanja na berzi ima tendenciju da bude mali i ako avgust počne mirno, težiće da ostane miran. Ali loše stvari se mogu desiti, a kada se dogode mogu imati duboke posledice, piše urednik ekonomske redakcije "Gardijana" Leri Eliot.

Henri Alen, strateg u Dojče banci, kaže da je period kasnog leta često težak period za tržišta. Naveo je da je prosečan porast indeksa VIKS (koji meri volatilnost finansijskog tržišta i koji je opšte poznat kao Indeks straha Volstrita) bio veći u periodu od jula do septembra nego u bilo kom drugom tromesečju.

Dakle, tržišta su u pravu što paze kako gaze u avgustu. U nekim godinama to je mesec kada izbija kriza, u drugim se desi da "naprezanja" dovedu do krize u septembru, mesecu koji ima još goru reputaciju za nevolje.

Krajem jula 1990. malo ko je očekivao da će Irak napasti Kuvajt. Ali 2. avgusta, iračke trupe su prešle granicu, što je izazvalo trostruko povećanje cena nafte. Ovo je doprinelo već snažnom pritisku troškova života na Zapadu. Iako je Kuvajt "oslobodila" međunarodna koalicija predvođena SAD, viša cena nafte značila je recesiju na Zapadu.

Raspad Sovjetskog Saveza početkom 1990-ih bio je praćen velikim inostranim zaduživanjem za finansiranje ekonomskog oporavka, a do leta 1998. vlada predsednika Borisa Jeljcina se borila da plati svoje dugove. Do avgusta, nakon više od godinu dana otpora pritiscima da se devalvira rublja, Jeljcin je kapitulirao. Rusija je platila svoj inostrani dug.

Investitori koji su se kladili da neće ispuniti obaveze u velikoj meri izgubili, a jedna od najvećih "žrtava" bio je američki hedž fond "Long term kapital" koji je propao i morao je da ga spasava konzorcijum od 14 banaka u dogovoru koji su organizovale Federalne rezerve SAD.

Strahovi od sloma tržišta su se ovom prilikom pokazali neosnovanim, ali su i najavili ono što će uslediti manje od decenije kasnije u avgustu 2007. Malo ko je to shvatio u to vreme, ali odluka francuske banke "BNP Pariba" da zatvori tri svoje hedž fonda zbog gubitaka na hipotekama drugorazrednih američkih kredita imala je značajne posledice.

Banke, uključujući sve najveće svetske, pozicionirale su se na američkom stambenom tržištu i situacija je počela da se pogoršava kako su kamatne stope u SAD porasle. Da stvar bude još gora, rasprostranjena upotreba složenih finansijskih instrumenata – poznatih kao derivati – značila je da nije bilo jasno koliki su gubici i koliko su pojedine banke izložene.

S obzirom na neizvesnost, banke su prestale da daju kredite jedna drugoj i kreditni tokovi su prestali. Sledećeg meseca kupci su stajali u redovima ispred filijala "Nordern roka".

Avgust 2008. bio je zatišje pred oluju, a pukotine u globalnom finansijskom sistemu postajale su sve veće. 15. septembra "Liman braders" je bankrotirao nakon što nije pronađen kupac za američku investicionu banku.

Sa investitorima koji nisu znali koja banka je sledeća, nastala je panika. Strahovi da bi veliki kolaps bankarskog sistema mogao dovesti do druge Velike depresije podstakao je hitne mere vlada širom sveta. Banke su ili spašene ili nacionalizovane, kamatne stope su smanjene, a centralne banke su odgovorile na nedostatak privatnih kredita stvaranjem novog elektronskog novca kroz proces poznat kao kvantitativno ublažavanje. Povratak u 1930-e je izbegnut – za dlaku.

Nije svako kasno leto tako dramatično kao 1990, 1992, 2007. ili 2008. godine, ali učestalost sa kojom su se pojavljivale krize značila je da su ovonedeljna zvona za uzbunu zazvonila, navodi "Gardijan".

Prema rečima Holger Šmidinga, glavnog ekonomiste "Berenberg banke": "To je skoro obrazac. Ovo nije prvi put da su tržišta kapitala naglo pala pred kraj mog letnjeg raspusta."