Ekonomija
Zašto uprkos sankcijama realna ekonomija Rusije raste brže od ostalih bogatih zemalja?
Britanski nedeljnik objavio je tekst o ruskoj privredi, navodeći da dok ostale svetske ekonomije propadaju, za Rusiju "nema zime"
Širom sveta rastu brige zbog ekonomije – u Americi i Kanadi nezaposlenost raste, a raspoloženje potrošača je i dalje depresivno, piše "Ekonomist".
Evropa nastavlja da koketira sa recesijom, a da ne spominjemo Kinu, dodaje se u tekstu.
Ipak, postoji jedno mesto gde je raspoloženje sasvim drugačije, uprkos žestokim sankcijama i izolovanosti ruska ekonomija snažno raste, piše "Ekonomist".
Očekuje se da ruski BDP ove godine realno poraste preko 3 odsto, što je brže nego u 95 odsto bogatih zemalja. U maju i junu je ekonomska aktivnost značajno porasla, objavila je Centralna banka.
I druge mere aktivnosti u realnom vremenu, uključujući i one koje je objavio "Goldman Saks", pokazuju da privreda ubrzava. Nezaposlenost je blizu istorijskog minimuma, a i rublja se dobro kreće.
Istina, inflacija je previsoka – cene su u junu porasle za 8,6 odsto na godišnjem nivou, što je znatno iznad cilja centralne banke od 4 odsto, ali sa rastom gotovinskih prihoda od 14 odsto na godišnjem nivou – kupovna moć Rusa brzo raste.
Za razliku od skoro svih ostalih, Rusi se dobro osećaju po pitanju ekonomije. Poverenje potrošača, mereno od strane ruske statističke agencije, znatno je iznad svog proseka otkad je Vladimir Putin preuzeo vlast 2000. godine.
Poverenje Rusa u sopstvenu finansijsku situaciju, prema zvaničnim podacima, nedavno je skočilo na najviši nivo. Skloniji su velikim kupovinama, poput automobila ili sofe, a restorani su puni.
Prošle godine Rusi su, prema proceni "Ekonomista", uvezli 18 odsto više konjaka nego 2019, dok su na uvoz penušavog vina potrošili 80 odsto više. "Sberbanka", najveća ruska finansijska institucija, napominje da je u junu ukupna potrošačka potrošnja nominalno porasla za 20 odsto na godišnjem nivou.
Najnoviji podaci u oštroj su suprotnosti sa onim iz 2010, kada su prihodi rasli sporo ili nikako. Do 2018. realne plate nisu bile veće od 2012. Runda sankcija koje je Zapad uveo zbog Krima doprinela je pogoršanju, kao i pandemija kovida, pa još novih sankcija.
Kako je došlo do preokreta, pita se "Ekonomist", pa navodi razloge.
Putin je uspeo da preusmeri ugljovodonike koji su nekada bili namenjeni Evropi u druge delove sveta. Ruski oligarsi i kompanije koje oni vode rade bolje nego što se očekivalo na početku SVO. U stvarnosti, međutim, o nedavnim izvoznim performansama Rusije nema šta da se piše. Cene nafte su niže nego pre par godina. U prvom kvartalu 2024. ukupna vrednost ruskog fizičkog izvoza bila je četiri odsto niža u dolarima nego u istom periodu 2023. i za trećinu niža nego u 2022.
Rusija se odlučila i za neobičnu monetarnu politiku. Da bi se izborila sa visokom inflacijom, centralna banka je podigla kamatne stope sa 7,5 odsto na 18 odsto. Ovo ima za posledicu jačanje rublje privlačenjem stranih investicija iz prijateljskih zemalja kao što su Kina i Indija, što zauzvrat smanjuje cenu uvoza, a time i inflaciju.
Takođe podstiče ljude da štede, smanjujući potrošnju potrošača. U normalnoj ekonomiji više stope bi takođe naštetile zaduženim domaćinstvima i preduzećima, jer su njihovi troškovi otplate duga rasli. Ipak, vlada je gotovo u potpunosti zaštitila realnu ekonomiju od strože monetarne politike.
Ranije ove godine vlada je znatno olakšala potrošačima da obustave otplatu kredita, sve dok mogu da dokažu da su im prihodi pali ili da su "pogođeni hitnim slučajem".
Prema zvaničnim podacima, u prvom kvartalu 2024. godine, domaćinstva su potrošila 11 odsto svog raspoloživog dohotka na servisiranje duga – otprilike isto kao i 2021. godine, kada je kamatna stopa bila znatno niža. U protekloj godini kamatna stopa sa kojom se suočavaju domaćinstva i preduzeća porasla je, ali samo za polovinu manje od referentne stope. Kreditiranje preduzeća raste više od 20 odsto godišnje, navodi "Ekonomist".
