Rusija profitira od ukrajinskog napada na Kursk: EU platila Moskvi više nego što je dala Kijevu

Očekuje se da će porast cena gasa u Evropi, koji se pripisuje nedavnoj invaziji Ukrajine na Kursku oblast, uvećati ruske prihode od prodaje fosilnih goriva, dodatno produbljujući jaz između takvih plaćanja i ukupnog iznosa podrške Evropske unije Kijevu.

Od početka sukoba u Ukrajini u februaru 2022. godine, zemlje EU su platile 200 milijardi evra za ruska fosilna goriva, uglavnom naftu i gas, prema analizi tink-tenka "KREA", piše "Euraktiv".

S druge strane, ukupna podrška EU i SAD Ukrajini iznosi 185 milijardi evra, prema podacima Instituta za svetsku ekonomiju Kil.

Zarada Rusije od prodaje gasa, koja čini nešto manje od polovine njenog prihoda od isporuke energije u EU, usledila je zbog neočekivanog rasta cena gasa od 13 odsto u poslednjoj nedelji.

Uzrok je ukrajinski napad na rusku provinciju Kursk, odakle Gasprom pumpa gas u Evropu, što je navelo trgovce da reaguju u očekivanju smanjenja isporuka, kažu analitičari.

Pojedini upozoravaju da bi skok cena mogao da se sruši jer se poremećaji u snabdevanju "ni u kom slučaju ne garantuju", piše Seb Kenedi iz Enerdžifluksa. Analitičar Tom Hadon je to nazvao "prenaduvanim".Rast cena gasa izazvan incidentom u Kursku ukazuje na veći problem, kako piše ovaj portal, dodajući da se evropski novac i dalje sliva u Kremlj u zamenu za energente.

Licemerje EU: Podržavaju Ukrajinu da zabrani tranzit ruskog gasa a pred istek ugovora pune skladišta

Samo između 29. jula i 4. avgusta, zemlje EU potrošile su više od 400 miliona evra, uglavnom na naftu i gas – koji Kremlj sada može da prodaje po višim cenama, navodi "KREA".

Ukazuje se da je ta suma nekada bila značajno veća, pa je u martu 2022. iznosila 5,3 milijarde evra, dok je danas 1,5 milijardi evra. Ali i ova poslednja cifra ukazuje da iako je EU prešla dug put u smanjenju svoje zavisnosti od Rusije, to je još daleko od toga.

Ruski ugalj, koji je činio manji udeo u ukupnoj količini, u potpunosti je zabranjen u EU, ali to se ne može reći za druge energente.

Dok Rusija sada isporučuje manje od tri odsto dizela u EU, u odnosu na 50 odsto u 2021, i manje od pet odsto svoje sirove nafte, nekad je to bilo 25 odsto, prema analizi briselskog istraživačkog centra Brojgel, ukupni uvoz gasa iz Rusije je opao za samo oko 75 odsto u istom periodu. Odnosno, sa 155 milijardi kubnih metara na 27 milijardi kubnih metara u 2023.

Porast uvoza ruskog tečnog prirodnog gasa (LNG) ublažio je ukupan pad.

Evropa "ostaje najveći potrošač ruskog gasovoda i LNG gasa", navela je u martu međustranačka alijansa članova Evropskog parlamenta (EP), pozivajući na zabranu svih ruskih energenata.

Tadašnja situacija ostala je nepromenjena i danas. 

Od početka avgusta, zemlje EU mogu da jednostrano zabrane ruski LNG kada na snagu stupe novi propisi o tržištu gasa. Do sada nijedna zemlja nije preduzela ovaj korak, iako je Litvanija u julu pozvala na odustajanje od ruskog LNG-a.