Ekonomski plan Kamale Haris: Populizam i podilaženje biračima

Kamala Haris je u roku od nedelju dana iznela niz ekonomskih predloga sa ciljem da pobedi na izborima i sada rizikuje burnu reakciju ekonomista i poslovnih grupa.

Planovi odražavaju nastojanje demokratske predsedničke kandidatkinje da oblikuje sopstveni brend ekonomskog populizma na vreme za novembarske izbore – pozajmljujući mnogo iz programa predsednika Džozefa Bajdena, ali sa nekim detaljima koji bi možda mogli da joj pomognu u borbi protiv Donalda Trampa, piše "Blumberg".

Ekonomske ideje Kamale Haris uključuju povećanje stope korporativnog poreza sa 21 odsto na 28 odsto, saveznu zabranu povećanja cena u sektoru hrane, jačanje ponude u sektoru nekretnina i više poreskih olakšica za porodice sa decom i one koji prvi put kupuju kuću.

Ono što je zajedničko za ove ideje je da se svi bave zabrinutostima koje su izrazili prosečni američki glasači, od visoke inflacije do troškova stanovanja i troškova podizanja dece.

Mere pripisuju krivicu za inflaciju dežurnom krivcu – korporativnoj Americi. I traže od istog krivca da plati račun – kroz veće poreze – što će doneti olakšanje domaćinstvima srednje klase.

Plan Harisove uznemirio je ekonomiste koji smatraju da će mere dovesti do prekomerne državne regulacije privrede i štetnih poremećaja tržišta u vidu kontrole cena.

"Ovaj plan očigledno nije osmišljen tako da se dopadne ekonomistima", rekao je David Vizel, viši saradnik ekonomskih studija na Brukings institutu, istraživačkom centru u Vašingtonu. "Plan mi deluje kao odgovor na fokus grupe. Vidite šta brine birače ali je glavni posao Kamale Haris da pobedi na izborima."

Za razliku od njenih prethodnika (Obame, Bajdena), Harisova ne pokušava da "prepravi" američku ekonomiju. Umesto toga, ona je iskoristila elemente ekonomske agende Bajdenove administracije koji su bili popularni među biračima (iako je generalno način na koji je administracija "hendlovala" ekonomiju bio kritikovan) i stavila ih u centar svoje kampanje.

Trampovi planovi za smanjenje poreza, podizanje carina na uvoznu robu i obuzdavanje imigracije takođe su izazvali zabrinutost da bi mogli da izazovu novi, štetni nalet inflacije u američkoj ekonomiji, ali je mnogo više onih koji smatraju da je ekonomska agenda Harisove, poput savezne zabrane dizanja cena hrane, opasan naklon ka propaloj politici 1970-ih.

"Svi ekonomisti znaju da je to što je vlada odredila cene zaista, zaista velika greška", rekao je Kevin Haset, saradnik na Huver instituciji Univerziteta Stanford, koji je predsedavao Savetom ekonomskih savetnika pod Donaldom Trampom. "Ako vlada počne da određuje cene ... ono što se neizbežno dešava je da cena padne ispod graničnih troškova, a onda ponuda prestaje", dodao je on.

Dok Harisova forsira svoju populističku politiku, cena dolara pala je na najniži nivo od početka godine.

Američka valuta je ovog meseca pala za 2,2 odsto u odnosu na korpu rivalskih valuta – na nivo koji nije viđen od prvog dana trgovanja u januaru – pošto investitori, uzdrmani haosom na berzama s početka meseca, očekuju da će američka centralna banka (Fed) sniziti kamatne stope u septembru.

Pad dolara usledio je nakon što je ojačao 4,4 odsto u prvoj polovini godine, pošto je otpornost američke ekonomije iznenadila investitore.

"Vidimo blagu recesiju u SAD – ekonomija se sigurno usporava i približava se drugim zemljama", rekla je Džejn Foli, šef deviza u Rabobanci.