Ekonomija
Pohlepa Nemaca je ključ potrošnje: Najviše kukaju na cene, a plaćaju najjeftiniju hranu u Evropi
Dok u Nemačkoj potrošačka korpa, koja uključuje kafu, sir, testeninu, smrznutu picu, toalet papir i pastu za zube, košta oko 72 evra, proizvodi u šest evropskih zemalja u proseku koštaju oko 83 evra
Dok se potrošači u Nemačkoj se žale na visoke cene u supermarketima zbog inflacije, uporedna analiza cena u šest evropskih zemalja pokazala je neočekivane rezultate.
Cene hrane i bezalkoholnih pića u Nemačkoj su porasle za skoro 26 odsto od uvođenja sankcija Rusiji, a kako pokazuju proračuni "Handelsblata" na osnovu podataka "Eurostata", povećanje cena je ovde znatno veće nego u Italiji ili Francuskoj od 19, odnosno 21 odsto.
Ali čak i ako se mnogi potrošači žale na visoke cene u supermarketima, kupci u Nemačkoj zapravo i dalje plaćaju znatno manje hranu i drugu robu nego u drugim zemljama EU. Ovo je zaključak analize londonskog istraživačkog centra tržišta Sirkana za "Handelsblat".
U analizi su upoređene cene 32 proizvoda u šest zemalja: Nemačkoj, Francuskoj, Španiji, Italiji, Holandiji i Velikoj Britaniji, koje zajedno čine više od 70 odsto tržišta hrane u Evropi.
U Nemačkoj potrošačka korpa koja uključuje kafu, sir, testeninu, smrznutu picu, toalet papir i pastu za zube, košta oko 72 evra, dok u susednoj Francuskoj potrošači moraju da plate 105 evra, što je 45 odsto više. U proseku, proizvodi koštaju oko 83 evra u ovih šest zemalja.
Istraživanje je pokazalo da je 13 od 32 proizvoda najjeftinije u Nemačkoj, kao što su puter, čokolada, jogurt, brašno i sladoled. Nijedan nije bio najskuplji u ovoj zemlji.
Pohlepa Nemaca – ključ potrošnje
Najvažniji razlog zašto je Nemačka najjeftinija leži u ukorenjenoj devizi tamošnjih potrošača "pohlepa je dobra", ocenjuje "Handelsblat".
Marketi "Aldi" i "Lidl" drže više od 40 odsto tržišta u Nemačkoj, dok je evropski prosek za diskonte 20 odsto, u Francuskoj svega 10 odsto.
Ovakav veliki udeo utiče na celokupnu industriju jer maloprodajni trgovci u Nemačkoj konkurišu jedni drugima s cenama. Ukoliko "Aldi" ili "Lidl" snize svoje cene, njihov primer slediće "Edeka" i "Reve" i to samo u roku od nekoliko dana.
Ovakav pritisak za sniženjima ne postoji van Nemačke, što je doprinelo da domaće robne marke budu rasprostranjenije u Nemačkoj.
Iako mnoga domaćinstva u Nemačkoj pate od povećanja cena, Eva Štuber sa Instituta za istraživanje maloprodaje u Kelnu takođe je primetila da se potrošači u ovoj zemlji više žale na povećanje cena nego drugde.
"Uopšteno govoreći, potrošači u Nemačkoj su veoma fokusirani na cene u supermarketima i čak i marginalne razlike doživljavaju veoma negativno. Domaći proizvođači imaju koristi od visokih cena supermarketa u inostranstvu", rekla je ona.
U Nemačkoj samo četiri kompanije – "Reve", "Edeka", "Aldi" i "Lidl" – kontrolišu 85 odsto tržišta. U drugim zemljama ima više dobavljača sa manjim tržišnim udelom. Stoga se smatra da trgovci na malo u Nemačkoj imaju veću pregovaračku moć u odnosu na proizvođače, što utiče na niže cene.
Jača zaštita francuskih poljoprivrednika podiže cene
Pored različitih mentaliteta, uticaj na porast cena imaju i lokalni propisi. U Francuskoj, na primer, veća zaštita proizvođača dovodi do poskupljenja u prodavnicama. Od početka 2019. godine tamošnji supermarketi su morali da prodaju hranu najmanje deset odsto iznad otkupne cene. U svojim ponudama smeju samo da smanje cenu za najviše trećinu.
Početkom godine francuska vlada je još snažnije intervenisala u pregovorima o cenama kao odgovor na proteste farmera. Vlada preti kaznama prehrambenim kompanijama koje ne žele da plate fer cene. Kao rezultat toga, 80 odsto hrane u Francuskoj poskupeće ove godine.
Velika Britanija: Uvoz hrane podiže cene
Prema analizi "Sirkane", najviše su porasle cene u Velikoj Britaniji, za više od 24 odsto, uglavnom jer su zemlja zavisna od uvoza hrane. Britanski farmeri obezbeđuju samo 60 odsto ponude, dok je u Nemačkoj veće od 80 odsto.
Bregzit, koji je lanac snabdevanja učinio još nestabilnijim, pogoršao je efekat, navodi se u analizi.
Pored toga, Velika Britanija je uvela nove kontrole poljoprivrednih proizvoda iz inostranstva. Predstavnici industrije stoga upozoravaju na manji izbor i veće cene, na primer, kobasica ili sira.
Najveći izvoznici maslinovog ulja a najveće cene u domaćim marketima
Kako bi ograničila društvene posledice inflacije, vlada u Španiji je od početka 2023. godine ukinula PDV na više od 40 osnovnih životnih namirnica poput hleba, jaja, mleka, sira, povrća i žitarica. To će prvobitno važiti do septembra.
Međutim, efekti su samo delimično očigledni u potrošačkoj korpi. Jaja, hleb i tost su nešto jeftiniji od proseka, ali je sir skuplji nego u bilo kojoj drugoj zemlji. Ovo se odnosi i na ulja za kuvanje, iako je Španija u potpunosti oslobodila PDV od jula i oporezuje druga ulja po nižoj stopi.
Maslinovo ulje je postalo retko i skupo zbog propadanja useva. Iako polovina maslinovog ulja koje se konzumira širom sveta dolazi iz Španije, ono je najskuplje u tamošnjim supermarketima.
Mađarska: Država pokreće inflaciju kao nigde u Evropi
Da vladine mere za smanjenje cena mogu imati čak i suprotan efekat, pokazuje primer Mađarske. Prema podacima "Eurostata", hrana i bezalkoholna pića u Mađarskoj koštaju za 47 odsto više nego na početku 2022. godine – nijedna druga zemlja EU nije zabeležila tako oštar porast.
Kritičari za ovo prozivaju vladu, koja je ograničila maloprodajne cene osam osnovnih životnih namirnica. Međutim, to je navelo lance supermarketa da podignu cene drugih proizvoda. Osim toga, posebna državna plaćanja su povećala potražnju u supermarketima neposredno pre izbora 2022, ali je to dovelo do povećanja cena.
Države bi stoga trebalo da intervenišu u trgovini hranom samo ako je to apsolutno neophodno. Mere često imaju dobre kratkoročne namere, ali se dugoročni negativni efekti često potcenjuju, zaključila je Eva Štuber sa Instituta za istraživanje maloprodaje u Kelnu.
