Građani Srbije, koji imaju šta da uštede, i dalje novac u bankama najčešće čuvaju u evrima, iako je poslednjih godina drastično poraslo poverenje u dinarsku štednju. Iz Narodne banke Srbije kažu da se dinamičan rast dinarske štednje nastavlja i tokom prvih sedam meseci 2024. godine i ističu da se čuvanje novca u domaćoj valuti isplati više nego u evrima. U NBS navode da je štednja u dinarima u poslednjih 12 godina povećana više od devet puta.
Od početka godine građani su bankama poverili 27,7 milijardi dinara, što predstavlja rast od 20,1 odsto, dok je za godinu dana dinarska štednja ostvarila rast od 53,6 milijardi dinara i dostigla je svoj najviši nivo od 165,6 milijardi dinara.
U NBS smatraju da su dobri makroekonomski pokazatelji koji se ogledaju prvenstveno u očuvanoj finansijskoj stabilnosti i relativnoj stabilnosti kursa dinara prema evru najviše doprineli poverenju štediša u dinar.
Nova polugodišnja analiza isplativosti štednje urađena za period od juna 2012. do juna 2024. godine je pokazala da je dinarska štednja u poslednjih 12 godina i kratkoročno i dugoročno bila isplativija od devizne štednje.
Analiza je pokazala da bi štediša koji je 2012. uložio 100.000 dinara, u junu 2024. godine, sada dobio gotovo 53.000 dinara, odnosno 460 evra, više od štediše koji bi u istom periodu na štednju u evrima položio protivvrednost istog iznosa, preračunato po prosečnom kursu dinara prema evru u mesecu oročenja.
I dinarska štednja oročena na godinu dana bila je isplativija, jer bi štediša koji je od juna 2023. godine štedeo u domaćoj valuti, na uloženih 100.000 dinara, dobio u junu ove godine dobio skoro 2.900 dinara više od štediše koji bi u istom periodu oročio protivvrednost od 100.000 dinara u evrima.
Građani se odlučuju za štednju u dinarima zbog viših kamatnih stopa, jer su u nekim bankama i duplo veće nego u evrima. Godišnja kamatna stopa je i do 5 odsto, dok je za štednju u evrima manje od 3 odsto. Benefit za dinarske štediše je i neoporezivanje prihoda od kamate na dinarsku štednju, dok se prihod od kamate na deviznu štednju oporezuje po stopi od 15 odsto.
"Štednja je u Srbiji tradicionalni vid 'investiranja', iako to nije investiranje u punom smislu reči, ali kulturološki, naš narod drži novac u slamarici ili ulaže u nekretnine, a neke manje iznose čuva u banci. U proteklom periodu štednja u dinarima je bila isplativija i zbog toga što se ne plaća porez na kapitalnu dobit od 15 procenata, za razliku od štednje u stranim valutama", objašnjava profesor Univerziteta "Singidinum" Nikola Stakić.
S obzirom na to da je dinarska štednja rasla brže od devizne, njeno učešće u ukupnoj štednji poraslo je sa 1,89 odsto u junu 2012. godine na 8,41 posto u junu 2024. godine.
"Za zdravo funkcionisanje jednog finansijskog sistema bi bilo dobro kada bi se promenila ročna struktura štednje. Nama je više od 80 odsto štednja oročena do godinu dana. Trebalo bio sa jednim jačanjem poverenja, da radimo da se prosečna ročnost produži kako bi i ta sredstva mogla da se adekvatno usmere u bankarske plasmane u vidu kredita. Dobra stvar je da dinarizacija, kao strategija na kojoj radi NBS daje rezultate i da sve veći izvori sredstava kod banaka potiču od dinara, što je dobro i zdravo za finansijski sistem, jer samim tim smanjujemo valutni rizik i imamo kontrolu nad sopstvenom novčanom masom", smatra profesor Stakić.
On ukazuje da bi banke morale da ponude bolje uslove za dugoročniju štednju.
Oni koji štede u dinarima, prema podacima iz juna, u proseku su u "šteku" imali po 165.000 dinara, dok su oni koji šparaju u devizama u proseku na računu imali 3.162 evra.
U proteklih 12 godina devizna štednja je gotovo udvostručena, sa 7,9 milijardi evra u junu 2012. godine na 15 milijardi evra u junu 2024. godine. Rast devizne štednje u prvom delu ove godine iznosio je 557,8 miliona evra ili 3,87 odsto, a u NBS kažu da je u najvećoj meri to rezultat izraženijeg oročavanja deviznih sredstava na rok od šest do 12 meseci.
Štednja je poslednjih meseci rasla, jer su rasle i kamate, pa je postala isplativija za one koji imaju višak novca, ali se taj trend sada menja. Profesor na Beogradskoj bankarskoj akademiji Ismail Musabegović smatra da to neće uticati na štediše, jer su oni u bankama čuvali novac i kada su kamate bile minimalne.
"To je deo mentaliteta ljudi koji imaju nešto više nego što im treba, da štednju vide kao najsigurniji način da zaštite svoj novac. Mislim da kamate i ako budu padale, neće mnogo uticati na taj segment ljudi koji štedi, bez obzira da li je to u evrima ili u devizama", kaže profesor.
On napominje da i dalje ljudi najviše poverenja imaju u evro i da su to sve posledice devedesetih godina, kada je dinar gubio na vrednosti zbog hiperinflacije, ali ukazuje da je štednja u domaćoj valuti trenutno isplativija.
"To su generacije koje se još sećaju i imaju rezervu prema štednji u dinarima. Ne plaća se porez na prihod od kamate i to je prednost ko štedi u dinarima, a kurs je stabilan već deset godina", kaže profesor.