Poznato je da je "statistika kao bikini", da otkriva sve, a da zapravo ne pokazuje ništa, ali se čak ni tim izrazom ne može opravdati lažna ekonomija koju su pokušali da prikažu američki stručnjaci.
Najnoviji podaci o zaposlenosti ukazuju da je situacija u američkoj privredi mnogo gora nego što je zvanična statistika do sada prikazivala. Toliko su omanuli u računu, da su, kao slučajno, objavljivali da na spisku novozaposlenih imaju skoro milion ljudi više, nego što ih zapravo ima u kancelarijama i fabrikama.
Novi podaci američke Kancelarija za statistiku rada (BLS) pokazuju da je u martu ove godine u SAD bilo 818.000 radnih mesta manje nego što je prvobitno prijavljeno. Osnovno pitanje je da li je moguće da toliko omaše i da li je problem u nepoznavanju matematike ili statističari s namerom rade na stvaranju lažne slike o uspešnosti američke privrede.
Do revizije podataka dolazi nakon što su platni spiskovi za jul pokazali da je stopa nezaposlenosti porasla više nego što se očekivalo, što je produbilo strahove da SAD klize ka recesiji i doprinelo dramatičnom padu berze s početka meseca.
Podaci su ukazali na značajno manji rast broja radnih mesta u sektoru profesionalnih i poslovnih usluga, konkretno za 358.000 manje u odnosu na prethodnu procenu.
To nije prvi put da se američki statističari "zabroje", pa je teško poverovati da su vrhunski finansijski eksperti baš toliko naivni i neiskusni.
Prethodna negativna revizija, bila je u martu 2009. godine, kada je broj novih radnih mesta u godišnjem izveštaju spušten za 902.000. Ova izmena podataka, odnosno priznanje navodne slučajne greške u računu, ukazuje da tržište rada u SAD nije tako "pregrejano" kao što se očekivalo, a nove informacije bi mogle da dodatno podstaknu američku centralnu banku FED da smanji kamatne stope.
Ekonomista Branko Pavlović smatra da je ovo dosta ozbiljan udarac na poverenje u stanje američkog privrednog sistema u celini, ali da treba očekivati u narednih šest do deset meseci sve veći broj pokazatelja koji će ogoliti stanje američke ekonomije, koja je na utabanom putu ka recesiji.
"Korekcija tih pozitivnih rezultata broja novih zaposlenih, kojih očigledno nije bilo, sada nam govori da oni više ne mogu da lažu i da moraju da prikažu stvarno stanje. Kada znamo da su mesečna očekivanja da se u SAD zaposli oko 200.000 ljudi, slika koliko su varali postaje jasnija, jer znači da su mnogo puta netačno prikazivali više novozaposlenih u odnosu na stvaran broj", kaže Branko Pavlović.
On ukazuje da prikazivanje ovakvih netačnih podataka u velikoj meri utiče na poverenje u berze, u vrednost akcija i u poverenje kompanija i da bi trebalo da predstavi da je sve u redu, da se zapošljava veći broj ljudi, koji će više trošiti, što znači da će kupovna moć biti veća i da šalju poruku da stvari idu dobro.
"To naduvani balon u akcijama drži na visokom nivou ili ga čak povećava. U nekom trenutku, kada se izađe sa ovom stvari, oni sada prebacuju odgovornost na drugoga i već provejava ta poruka da monetarne vlasti moraju da spuste referentnu kamatnu stopu, jer taj podatak da je 800.000 zaposlenih manje, govori da je stanje u privredi, odnosno u kompanijama, značajno gore nego što se do juče mislilo", navodi ekonomista.
Pavlović ističe da su to "njihova poigravanja, koja apsolutno nemaju veze sa neznanjem, već sa namerom da na jedan nedozvoljeni način oblikuju očekivanja ljudi u finansijskim transakcijama".
"Kad im treba da berzu drže visoko, objavljuju da raste zaposlenost, a kada iscrpe taj mehanizam i kad im se čini da bi trebalo da se izvrši pritisak na monetarne vlasti da spuste referentnu kamatu, onda se odluče da je tzv. greška 800.000 zaposlenih. U osnovi je reč o igrama nekih tamo moćnika koji uglavnom prikazuju situaciju u privrednoj strukturi Amerike boljom nego što ona jeste", smatra Branko Pavlović.
On objašnjava da im visoka zaposlenost treba zbog cene akcija i da je zbog toga "pumpaju" u izveštajima.
"U suštini bi ovo što se sada dešava trebalo da deluje otrežnjujuće i na berzu i na kompanije, verovatno će dovesti do pada cene akcija u jednom delu, ali će krupni kapital sam nastaviti da kupuje akcije i u tom smislu će stabilizovati situaciju da ne dođe do nekog kraha na berzi. Sve to u cilju pritiska na one koji donose odluke da referentna kamata koja je nešto preko pet posto u Americi i odgovarajuće je visoka jer imaju inflaciju, ide na dole. Kad ide na dole opet je novac jeftiniji i opet mogu da pumpaju cene akcija. To su igrarije koje ne utiču na stvarno povećanje produktivnosti američke privrede, tako da je samo pitanje koliko dugo mogu da odlažu mnogo ozbiljnije i dugoročnije probleme", ukazuje Pavlović".