Ekonomija
Problem bez rešenja: Lideri G7 nikako da se dogovore oko kredita Ukrajini
Izvlačenje avansa od 50 milijardi dolara iz profita zamrznute ruske imovine predstavlja - u nedostatku druge reči - izazov
Ukrajina je sporazumom o restrukturiranju duga sa privatnim investitorima uspela da obezbedi sebi kakav-takav prostor za disanje, ali sada količina finansijskih resursa na koje Kijev može da računa da bi obezbedio opstanak zemlje zavisi od dogovora koji njegovi zapadni saveznici nikako da postignu.
Problem je kako finansijski (i pravno) izvući 50 milijardi dolara avansa iz profita koje su ostvarile rezerve ruske centralne banke kojima su zapadne jurisdikcije blokirale pristup Moskvi.
Lideri G7 su se u junu obavezali na "izuzetne zajmove za ubrzanje prihoda". Ta obaveza, piše "Fajnenšel tajms", predstavljena je kao dokaz da Zapad još može da se založi za Ukrajinu i "natera" Rusiju da plati.
Ipak, taj dogovor je daleko od gotovog.
Ideja je da sindikat ukrajinskih prijatelja uzme kredit, a zatim ga kanališe preko institucije poverenika kao što je Svetska banka. Rezultirajući troškovi servisiranja duga Kijeva bi bili pokriveni vanrednim profitom koji Euroklir, belgijski čuvar hartija od vrednosti, ostvaruje na gotovo 200 milijardi evra gotovinskih salda koje je zabranjeno da isplati ruskoj centralnoj banci.
Pošto bi, kako objašnjava FT, bilo "moralno" da ovaj "ratni profit" ide Ukrajini, EU je nedavno odlučila da veliki deo tih sredstava usmeri ka vojnoj pomoći.
To je dovoljno da pokaže da G7 ne daje nikakav dodatni novac Kijevu - "osim onoga što je Ukrajina s pravom trebalo da dobije, a kamoli da pripada Moskvi", navodi "Fajnenšel tajms".
Problem je što tehničke prepreke još nisu otklonjene. Glavna funkcija obezbeđivanja zajma budućim profitom od držanja ruske državne imovine je da se zajam učini što bezrizičnijim za zapadne banke - odnosno, da je dovoljno bez rizika da ne mora da dobije odobrenje zakonodavaca, posebno u američkom Kongresu.
Sa druge strane, zaduženost Kijeva će se povećati, čak i ako navodno nikada neće morati ništa da plati.
Treba imati na umu da EU obnavlja svoje sankcije na šest meseci, tako da bi taj tok profita mogao da prestane čim jedna država članica stavi veto na obnovu. To nosi rizik ne samo za zemlje koje nisu članice EU, već i za Kijev: nepredviđena fiskalna obaveza mogla bi da zakomplikuje MMF-ove procene o održivosti duga. Da bi se ovim pozabavio, Brisel je vladama EU predstavio opcije koje uključuju duže periode obnove ili da Moskva kompenzuje Kijev.
Prvi plan bi od Mađarske zahtevao da se odrekne svog prava na veto. Drugi praktično znači konfiskaciju koje se plaše i Pariz i Berlin i Evropska centralna banka. Nijedan nije realan.
Ukratko, problem je u tome što su zapadni lideri pokušali da dobiju nešto za džabe: nova sredstva za Kijev, ali bez novih obaveza poreskih obveznika, bez finansijskog rizika i bez zaplene imovine. Te političke protivrečnosti se ne mogu rešiti, zaključuje "Fajnenšel tajms".
Rešenje bi bilo pravni presedan u vidu odluke da se zajednički konfiskuje ruska imovina u korist Ukrajine. Problem je samo - šta će biti kada se Rusija vrati na međunarodnu scenu i dobije pristup svojim rezervama?
