Decenijama se govorilo da Nemci imaju superiorni model kapitalizma zasnovan na dobrom dizajnu i veštoj izradi, sa stabilnim, dugoročnim aranžmanima finansiranja između preduzeća i banaka, dobrim industrijskim odnosima i mrežom srednjih preduzeća, od kojih su mnoga u porodičnom vlasništvu i vrhunskim sistemom stručne i tehničke obuke koji obezbeđuje stalnu ponudu kvalifikovanih, produktivnih radnika.
Postoji razlog zašto Nemci rade manje sati i uživaju u višem životnom standardu od, na primer, Britanaca: oni su odbacili anglosaksonski kapitalizam u korist nečeg boljeg. Ostvaruju ogroman trgovinski suficit, imaju zdrave javne finansije i drže inflaciju pod kontrolom...
Ta teza, piše "Gardijan", je nekada bila tačna. Nešto od toga možda još uvek važi. Brutalna istina je, međutim, da Nemačka više nije odgovarajući uzor za Veliku Britaniju (ili bilo koju drugu zemlju).
To je zemlja u kojoj je pretnja demokratiji koju predstavljaju ekstremističke partije rezultat ekonomskog neuspeha. Ako Britanija misli da ima problem sa krajnjom desnicom, onda su problemi Nemačke drugačijeg reda veličine. Antiimigrantska stranka AfD je bila vodeća u anketama uoči državnih izbora u Saksoniji i Tiringiji ovog vikenda. Istorija je u opasnosti da se ponovi.
Ne radi se samo o tome da je nedavni učinak Nemačke bio loš, iako je to svakako bio slučaj. Nemačka je od 2018. godine ekonomija sa najsporijim rastom u G7 – u proseku raste za 0,4 odsto godišnje. Dok ostatak velike četvorke evrozone – Francuska, Italija i Španija – pokazuje znake oporavka od usporavanja izazvanog sukobom u Ukrajini i energetskom krizom, Nemačka je nastavila da se bori i još uvek koketira sa tehničkom recesijom.
Da je ovo jednostavno slučaj posebno ozbiljnog cikličnog pada, onda ne bi bilo mnogo razloga za brigu. Nemačka je prošla kroz mnogo nezgodnih situacija u prošlosti i tada se pokazalo da su oni koji su je otpisali - pogrešili.
Ovog puta, međutim, razlozi za nemačke ekonomske probleme idu dublje. Postoje strukturalni uzroci, od kojih je glavni odlučnost da se drži modela koji joj je doneo takav uspeh, ali mu je sada istekao rok trajanja.
Tehnološke promene se dešavaju u dugim ciklusima koji obično traju decenijama. Prvi talas je uključivao parne mašine za pokretanje fabrika koje su nastale u Britaniji krajem 18. i 19. veka. Ove tehnologije su na kraju zamenile električna energija, motor sa unutrašnjim sagorevanjem i potrošačka elektronika. Njih su, opet, zamenili novi sektori - pametni telefoni, električna vozila, veštačka inteligencija (AI). Analogni svet ubrzano postaje digitalan, a Nemačka je bolno spora da to shvati.
Nemačka je u izvesnom smislu postala žrtva sopstvenog uspeha. Nije videla razlog za promenu modela i premalo je ulagala u fizičku, ljudsku i digitalnu infrastrukturu.
Ako Britanija već treba na nekoga da se ugleda, piše "Gardijan", onda su to Sjedinjene Države. SAD su, navodi autor teksta, najbolji primer zemlje koja je krenula u korak sa vremenom i uspela da prilagodi svoju industrijsku strukturu promenljivim okolnostima.