Ekonomija
Šta se dešava u nemačkoj privredi: Nekadašnji "motor Evrope" ne prestaje da šlajfuje
Najveća evropska ekonomija suočava se sa do sada gotovo nezapamćenom krizom, a kompanije smanjuju izdatke u pokušaju da balansiraju između visokih troškova proizvodnje zbog visokih cena energenata i pada potrošnje
Nekadašnji "motor Evrope" pogodila je oluja od koje će se, smatraju stručnjaci, dugo i teško oporaviti. Gotovo na dnevnom nivou iz Nemačke stižu vesti o padu proizvodnje, zatvaranju pogona i otpuštanju radnika. Najveća evropska ekonomija suočava se sa do sada gotovo nezapamćenom krizom, a kompanije smanjuju izdatke u pokušaju da balansiraju između visokih troškova proizvodnje zbog visokih cena energenata i pada potrošnje.
Nakon što je "Folksvagen" najavio moguće zatvaranje fabrika, proizvođač čelika "Tisen" je najavio restrukturiranje, a očekuje se da će američka elektronska kompanija "Intel" u roku od nekoliko nedelja svom upravnom odboru predstaviti plan štednje koji bi mogao rezultirati zamrzavanjem ili napuštanjem njenog gigantskog projekta fabrike u Drezdenu vrednog skoro 30 milijardi evra.
Nemačka privreda pretrpela je nekoliko velikih udaraca poslednjih godina, posebno u svetlu nastojanja Evropske unije da eliminiše uvoz ruskih energenata u sklopu sankcija Moskvi zbog sukoba u Ukrajini.
Nemačka je od 2018. godine ekonomija sa najsporijim rastom u G7 – u proseku raste za 0,4 odsto godišnje. Dok ostatak velike četvorke evrozone – Francuska, Italija i Španija – pokazuje znake oporavka od usporavanja izazvanog sukobom u Ukrajini i energetskom krizom, Nemačka je nastavila da se bori i još koketira sa tehničkom recesijom.
Anketa koju je krajem avgusta objavila Nemačka industrijska i privredna komora (DIHK) pokazala je da je privlačnost Nemačke kao lokacije za pokretanje biznisa i interesovanje za osnivanje nove kompanije u toj zemlji na rekordno niskom nivou. Privrednike u Nemačkoj koči ekonomska situacija i neizvesno poslovno okruženje, ali oni ističu i probleme kao što su prevelika birokratija i visoki troškovi proizvodnje.
U tekstu koji je objavio "Gardijan" piše da analogni svet ubrzano postaje digitalan, a da je Nemačka bolno spora da to shvati. Navode i da je u izvesnom smislu postala žrtva sopstvenog uspeha, jer nije na vreme primetila signale za neophodnu promenu modela i da je premalo ulagala u fizičku, ljudsku i digitalnu infrastrukturu.
Profesor međunarodne ekonomije na Institutu za globalne studije Univerziteta u Ženevi Miroslav Jovanović kaže za RT Balkan da je veliki talas deindustrijalizacije zahvatio Evropu, a da su proizvodnja aluminijuma, vodonika, električnih automobila i hemikalija, samo neki od primera, jer se proizvodnja u ovim sektorima "seli" u SAD.
"Od ovog samopovređivanja Evrope u vezi sa sankcijama prema Rusiji profitiraju samo SAD i Kina u kojima je energija znatno jeftinija nego u EU, u prvoj zemlji iz domaćih izvora, u drugoj iz Rusije. Cena energije povećava troškove proizvodnje, pa proizvodi postaju skuplji i manje konkurentni na svetskom tržištu. Komplikovan sistem za dobijanje dozvola, 'zelenih sertifikata' za proizvodnju, podstiču firme iz EU da pređu Atlantik ili da se presele u Kinu", objašnjava profesor Jovanović.
On ukazuje da politika konkurencije i pravila evrozone sprečavaju EU da se takmiči sa SAD na ravnopravnoj osnovi u pogledu subvencija.
"Nemačka je sama sebi pomrsila konce u automobilskoj industriji. Oni su u načinu razmišljanja zarobljeni. Imali su motore sa unutrašnjim sagorevanjem i suviše su se na to skoncentrisali. Kinezi su krenuli sa praznog lista papira i napravili su iskorak. Trenutno su desetak godina ispred svih ostalih kada je u pitanju proizvodnja električnih automobila. Kina ima prednost, ne u cenama, nego u tehnologiji", kaže profesor.
On napominje da su sankcije drugi razlog posrtanja nemačke privrede, jer su se najvećim delom odrekli jeftine ruske energije i preorijentisali se na druge izvore, prevashodno američke, koji su mnogo skuplji, tako da ih proizvodnja sada više košta.
"Amerika ima tri programa, subvencije za privlačenje novih čistih zelenih tehnologija sa više od 1.000 milijardi dolara. SAD može to sebi da priušti, što ne može nijedna zemlja u Evropi. Ne mogu da štampaju evre i da upumpaju tolike subvencije, kao što Amerika može neograničeno da štampa dolare. Posledice toga su da je u Evropi skuplja energija, da su u Americi ogromne subvencije, koje se daju i stranim i domaćim firmama, i zbog toga dolazi do velike seobe industrijske proizvodnje, a Evropa ostaje na suvom molu", kaže Jovanović.
On napominje da cela "Evropa posustaje, zato što su oni robovi jednog monetarnog sistema", a da ista monetarna politika ne može da bude primenjena u tako heterogenoj grupi kao što je EU.
"U SAD je velika ekspanzija, Nemačka, kao i ostale zemlje evrozone, ostaju zarobljene jer ne mogu da rade to što mogu Britanija, Japan ili SAD - da štampaju svoj novac onako kako njima odgovara, koliko je potrebno da se ekonomija pomeri u željenom pravcu. Zato dolazi do velikih potresa i težnje za promenom sistema i vlada u tim zemljama, pre svega u Nemačkoj i Francuskoj", kaže Miroslav Jovanović.
On ukazuje da Evropa i dalje seče granu na kojoj sedi, zbog sankcija, koje ne menjaju ništa na terenu, a s druge strane donose veliku štetu domaćoj privredi. Dodaje da je osnovno pitanje zbog čega to i dalje rade, s obzirom na to, da ne samo da je pucala sebi u nogu, nego je i pogodila.
Pada tražnja za poslovnim prostorom
U problemu nije samo industrija, već se i sektor nekretnina, suočava sa novim izazovima, zbog pada interesovanja za poslovnim prostorom. U izveštaju Instituta za ekonomska istraživanja IFO iz Minhena navodi se da je približno 6,2 odsto svih nemačkih kompanija već smanjilo svoj poslovni prostor, a da dodatnih 8,3 odsto firmi planira da to učini u narednih pet godina.
"Nemačke kompanije postepeno smanjuju svoj kancelarijski prostor pošto se u toj zemlji ustalio redovan rad od kuće. Ovaj trend je posebno izražen među pružaocima usluga i velikim firmama. Svaka četvrta kompanija iz ovih kategorija smanjila je svoj kancelarijski prostor ili planira da to učini", objavio je istraživač IFO Simon Krause.
On očekuje da će potražnja za kancelarijskim prostorom dugoročno pasti za oko 12 odsto zbog rada od kuće. Krause navodi da trend smanjenja kancelarijskog prostora u Nemačkoj predstavlja izazov za tamošnje tržište nekretnina koje je već pod pritiskom i upozorava na faktore kao što su ekonomska neizvesnost, više kamatne stope i visoki troškovi izgradnje koji sugerišu da brz oporavak potražnje za poslovnim prostorom nije na vidiku.
