Srbija i Ruska Federacija su od počeka godine manje trgovale, pa je u izvozu zabeležen pad od 22,7 odsto, dok je uvoz manji za trećinu, odnosno za 31,8 odsto, u odnosu na prvih šest meseci prošle godine. Srpski izvoz proizvoda je sa 663,6 miliona pao na 512,7 miliona dolara, dok je ukupna robna razmena sa 1,82 milijarde pala na 1,3 milijarde dolara.
Ruski predsednik Vladimir Putin je na sastanku sa potpredsednikom Vlade Srbije Aleksandrom Vulinom u Vladivostoku ukazao da obim prometa trgovine dveju zemalja beleži blagi pad i dodao da zna da srpska vlada time bavi.
"Postoje mnogi zanimljivi pravci saradnje u oblasti industrije, transporta i slično. Kako je poznato, Rusija igra suštinsku ulogu u obezbeđivanju Srbije energetskim resursima, radi to korektno i na visokom nivou, blagovremeno, pod uslovima koji su veoma dobri za Srbiju", ukazao je ruski predsednik.
Podaci Privredne komore Srbije pokazuju da najveći pad uvoza iz Rusije beležimo u segmentu sirove nafte, koji je obustavljen zbog sankcija EU, a u prvoj polovini godine smo kupili i manje mineralnih đubriva i sirovina. Padu izvoza je najviše doprinela smanjena prodaja hrane za kućne ljubimce, zbog ograničenja koja je uvela ruska Federalna služba za veterinarsku i fitosanitarnu kontrolu.
Inače, u ovom segmentu je u proteklom periodu Srbija beležila ogroman rast, a hrana za prehranu životinja je prošle godine bila prva na listi izvoznih proizvoda u RF, jer smo od nje zaradili 71,5 miliona dolara, što je skoro duplo više nego od prodaje jabuka.
S druge strane, zabeležen je drastičan rast uvoza svinjskog mesa iz Rusije, od čak 300 odsto, sa šest na 22,5 miliona dolara.
Direktor Predstavništva Privredne komore Srbije u Ruskoj Federaciji Dejan Delić kaže za RT Balkan da direktan uticaj na bilateralnu trgovinsku razmenu imaju ograničenja i zabrane izvoza i uvoza uslovljena zapadnim sankcijama, oscilacije ruske rublje, visoki logistički, špediterski i transportni troškovi, otežana devizna plaćanja, kao i ukupna regionalna nestabilnost i nepredvidivost pravaca poslovanja.
Od početka godine najviše smo zaradili na prodaji bele tehnike, frižidera, svežih jabuka, hula hop čarapa, pribora za cevi od legure bakra, lekova i energetskih napitaka. Među proizvodima kod kojih se beleži rast interesovanja kupaca u Ruskoj Federaciji su suncokretovo seme, čija prodaja je udvostručena, kao i spojevi za cevi od bakra, gde je zabeležen rast prodaje od 67 odsto, a u Rusiji su tražene i mašine za pakovanje i ambalažiranje proizvedene u Srbiji.
Restriktivne trgovinske mere i sankcije prema RF, na osnovu kojih je "zabranjen tranzit, prenos, izvoz, pretovar i svako drugo kretanje robe koja ulazi u EU i koja je namenjena Rusiji, ukoliko je uključena na listu sankcija" koštale su Srbiju prošle godine oko 150 miliona dolara, jer je tolika prosečna vrednost izvoza više od 200 različitih proizvoda na koje se ova mera odnosi.
Delić navodi da posledice do sada uvedenih trgovinskih ograničenja direktno utiču na zaustavljen izvoz srpskih proizvoda pre svega elektro-mašinske i hemijske industrije spoljnih pneumatskih guma, ambalažne hartije i kartona, centrifugalnih i cirkulacionih pumpi za grejne sisteme, numeričkih mašina za brušenje, hidrauličnih agregata, boje i lakova, radio prijemnika, akumulatora i mašina.
"Rusko tržište i potrošači tradicionalno su blagonakloni prema srpskim proizvodima i pozitivno reaguju na specifičnost ukusa i kvalitet srpske hrane. Najveći potencijal za izvoz tradicionalno beleže sveže, smrznuto i prerađeno voće i povrće, mladi sirevi i mlečni namazi, hrana za decu, sokovi, konditorski i ekoproizvodi, kao i mesne prerađevine pripremljene na tradicionalan način", kaže Dejan Delić.
Najveće šanse za izvoz voća, vina i slatkiša
Izvoz poljoprivredno prehrambenih proizvoda prošle godine beleži neznatan rast, jer smo Rusima prodali voće i povrće vredno 322,6 miliona dolara.
Delić navodi da je izvoz sireva i mlečnih namaza lane bio na nivou od 27 miliona dolara i da je "održivo stabilan s obzirom na sve otežavajuće okolnosti u trgovini, povećanja cena sirovine u Srbiji i poskupljenja logistike". On dodaje da čokolade i keks uvozimo, ali da je ipak veći izvoz slatkiša iz Srbije i da postoji veliko interesovanje srpskih kompanija iz ovog sektora za širenje na rusko tržište.
"S obzirom na povećanje uvoznih carinskih dažbina u RF, sa 12 na 20 odsto za vina zemalja koje podržavaju restriktivne trgovinske mere u odnosu na RF otvaraju se poslovne perspektive i cenovna konkurentna prednost za izvoz srpskih vina, koja nisu u dovoljnoj meri zastupljena na policama trgovinskih, prodajnih objekata u Rusiji. Izvoz u 2023. je skromnih 6,7 miliona dolara, ali se očekuje bolji rezultat ove godine s obzirom na intenzivno interesovanje ruskih uvoznika i distributera alkoholnih proizvoda, trgovinskih lanaca", objašnjava Dejan Delić.
Padu izvoza doprinela je smanjena tražnja za srpskim jabukama, i to za 47 odsto prošle godine u odnosu na 2022. Tome su doprineli otežani logistički kanali i poskupljenje troškova transporta, ali i višegodišnji, intenzivni program ulaganja u domaće zasade, zbog čega je RF platila 22,7 miliona dolara u protekle dve godine za sadnice voćnih sorti iz Srbije.
Sveže trešnje i višnje beleže pad od oko 50 odsto u odnosu na 2022. godinu, a značajan poslovni pritisak registruje se i pri izvozu tradicionalnih proizvoda jagoda, nektarina i bresaka, smrznutih malina, borovnica, kupina čemu je doprineo rast transportnih troškova na relaciji Srbija-Rusija.
Direktor Predstavništva PKS u Ruskoj Federaciji kaže da privrednici u narednom periodu očekuju dalji rast izvoza i distribucije ekskluzivnih proizvoda od tartufa i visokokvalitetnih sveže ceđenih sokova i energetskih voćnih pasti za sportiste.