Beskrajna potraga za premijerom u Francuskoj podstiče strahove od javnog duga

Budžetska rupa Francuske postaje sve veća, a nema nikoga ko bi mogao da je zapuši. Više od mesec i po dana otkako je francuski kabinet podneo ostavku, još nema naznaka ko će upravljati zemljom i preuzeti odgovornost za sve lošiju ekonomsku situaciju.

U poruci koju je ministarstvo finansija poslalo poslanicima početkom sedmice, budžetski deficit Francuske mogao bi da dostigne 5,6 odsto BDP-a zemlje umesto 5,1 koliko je ranije predviđeno.

Nemačka nije jedini "bolesnik" EU: Francuski deficit bi ove godine mogao da bude gori od očekivanog

Sat otkucava. Pariz ima manje od tri nedelje pre isteka roka Evropske unije da pošalje Briselu svoje predloge za smanjenje javne potrošnje u narednim godinama. Vlada treba da predstavi budžet za narednu godinu nacionalnom parlamentu do 1. oktobra.

Ali, kako je rekao jedan visoki zvaničnik Evropske komisije: "Zemlja bez vlade teško može da podnese plan".

Najviše glasova na vanrednim izborima osvojila je levica, ali je predsednik Emanuel Makron odbio je da imenuje njihovog kandidata za premijera, tvrdeći da neće preživeti glasanje o nepoverenju. Umesto toga, on traži premijera koji bi obezbedio "institucionalnu stabilnost".

Odlazeći ministar finansija Bruno le Mer obećao je da će vratiti francuske javne finansije na pravi put nakon velike potrošnje tokom pandemije i energetske krize izazvane sankcijama Zapada Rusiji.

Ali reakcija na smanjenje potrošnje i stalna politička neizvesnost otežali su posao Le Meru - na veliko zgražanje zvaničnika EU.

Zvaničnik Komisije rekao je za "Politiko" da postoji raskol između zvaničnika francuskog ministarstva finansija - koji se slažu sa planom EU za suzbijanje potrošnje u narednim godinama i levičarske koalicije koji se zalaže za potrošnju.

Komisija sada pomno prati kako se Francuska suočava sa takozvanom procedurom prekomernog deficita zbog kršenja pravila Evropske unije o javnoj potrošnji, koja su ponovo stupila na snagu ove godine nakon što su bila na čekanju od pandemije koronavirusa.

Za sada, ipak, nema znakova da će se uskoro dogoditi masovni rezovi.

Nakon što je obećala smanjenje od 20 milijardi evra, odlazeća vlada je odustala od masovnog smanjenja potrošnje za sledeću godinu. Umesto toga, predloženo je da se ukupna potrošnja u 2025. godini zadrži na istom nivou iz 2024: 492 milijarde evra. Kancelarija odlazećeg premijera Gabrijela Atala naglasila je da on ne želi da utiče budžetsku politiku budućeg francuskog predsednika vlade.

Brisel može da da Parizu dodatno vreme - sedam godina umesto četiri - da smanji dug, pod uslovom da pokaže da sprovodi reforme za rast ili troši u strateškim sektorima.

Prelazna vlada, međutim, mora da prepusti svojim naslednicima odluke koje imaju političku dimenziju, kao što su reformska obećanja koja će poslati Briselu, ali za sada je to i dalje odgovornost Le Mera.

Da bi se uskladila sa novim pravilima EU, Francuska će morati da "sreže" potrošnju za najmanje 30 milijardi evra 2025. godine.

Francuska je u više navrata obećavala da će se pridržavati pravila EU i dovesti svoj deficit ispod tri procenta BDP-a do 2027. godine, što je cilj koji bi zahtevao smanjenje od 110 milijardi evra do 2027.

Ali u ovonedeljnoj belešci se pominje mogućnost da, uz manje drakonske rezove, taj cilj mogao bi biti dostignut 2029. godine, iako taj vremenski okvir rizikuje bes Komisije.

Komisija može da odgovori tako što će zemlje koje odbijaju da obuzdaju potrošnju morati da izdvajaju 0,05 odsto BDP-a svakih šest meseci, što bi brzo moglo da dovede do milijardi evra kazni za Pariz.

Prema pravilima EU, Pariz mora da pošalje svoje planove potrošnje i reformi u Brisel do 20. septembra, iako se taj rok može produžiti do 15. oktobra. Ali vlada mora da se pridržava svog nacionalnog roka i da parlamentu dostavi budžet do oktobra 1. Atalova kancelarija je obećala da će poštovati taj rok, odbacivši izveštaje da bi mogla da traži produženje.

Francuska je u prošlosti uspevala da izbegne sankcije Brisela uprkos prevelikoj potrošnji. Ali ovoga puta stvari bi mogle da budu drugačije jer bi Komisija mogla da odluči da na "primeru" pokaže da nova pravila moraju da se shvate ozbiljno.