Skandinavski standard ugrožen: Norvežani sve češće na bolovanju

Više Norvežana je u drugom tromesečju otvorilo bolovanje nego i u jednoj od poslednjih 15 godina, što može da predstavlja rizik za tržište rada i finansiranje države.

Stopa odsustva sa posla zbog bolesti porasla je na 7,1 odsto u drugom tromesečju, najviše od 2009. godine kada ju je izazvao talas svinjskog gripa, saopštila je norveška agencija za statistiku. To je više nego u bilo kom trenutku tokom vrhunca pandemije kovida, a povećanje je primećeno u svim granama privrede.

Norveški sistem socijalne zaštite "od kolevke do groba", finansira se visokim porezima i zavisi od visokog nivoa zaposlenosti. Dok javne finansije Norveške podržava državni fond od 1,7 biliona dolara, očekivani pad prihoda od nafte i gasa u narednim godinama znači da se povećavaju budžetski rizici, objašnjava "Blumberg".

Troškovi lečenja bolesnih i invalida čine oko 22 odsto javne potrošnje Norveške, ili osam procenata BDP-a.

Vlada predvođena laburistima planira da predloži promene sistema kasnije ovog meseca, iako je signalizirala da nivoi beneficija - koje međunarodne organizacije ističu kao "izuzetne" - verovatno neće biti smanjeni.