Ekonomija
U čemu se razlikuju ekonomske politike Donalda Trampa i Kamale Haris
Predsednički kandidati imaju drugačije viđenje poreza, trgovine i načina na koji se može popraviti inflacija
Donald Tramp i Kamala Haris povukli su ove nedelje borbene linije u pitanju za koje američki birači kažu da je najvažnije na ovogodišnjim predsedničkim izborima: ekonomiji.
Tramp je svoje stavove predstavio u govoru okupljenima na Volstritu - niži porezi, smanjenje državne potrošnje i Ilon Mask koji će mu pomoći da izvrši agresivnu deregulacionu agendu.
Harisova je iz pivare u Nju Hempširu obećala da će povećati poreze za bogate i velike kompanije kako bi finansirala širu mrežu socijalne zaštite. Tu su i obećanje o kreditima za brigu o deci i poreske olakšice za vlasnike malih preduzeća.
Sa manje od dva meseca do izbora, Tramp i Haris nude biračima fundamentalno različite vizije uloge vlade, ko bi to trebalo da plati i kako da poprave visoke životne troškove Amerike, piše "Fajnenšel tajms".
Trampov recept za obuzdavanje inflacije uključuje povećanje proizvodnje energije u SAD kako bi se smanjili troškovi goriva. Savezna vlada bi takođe trošila manje, a Mask bi je učinio efikasnijom.
"Moj plan će brzo pobediti inflaciju, brzo sniziti cene i ponovo pokrenuti eksplozivan ekonomski rast", rekao je on.
Harisova nudi Bajdenov plan smanjenja troškova života u vidu ciljanih mera za ograničavanje cena svakodnevnih artikala, uključujući i lekove na recept. Takođe je najavila da će se obračunati sa kompanijama koje podižu cene svoje robe, ali nije objasnila kako.
Poput Trampa, ona je predložila izgradnju više domova kako bi smanjila troškove stanovanja, ali takođe želi da ponudi do 25.000 dolara pojedinim kupcima koji prvi put kupuju nekretninu.
Prema njenim rečima, planovi Bajdenove administracije su "antiinflatorni" i uspeli su da smanje inflaciju. Visoke kamatne stope koje su tu igrale mnogo veću ulogu, nije ni pomenula.
Kada je reč o spoljnoj trgovini, i Harisova i Tramp se protive da japanska kompanija "Nipon stil" preuzme američki "Ju Es Stil".
Bajdenova administracija je takođe donela zakone osmišljene da razbiju zavisnost SAD od stranih dobavljača i nedavno je uvela nove carine na određenu kinesku robu, pored onih koje je uveo Tramp kada je bio na vlasti.
Tramp planira da podigne carine 10 do 20 odsto na sav uvoz i 60 odsto na uvoz iz Kine.
Planovi oba kandidata povećali bi deficit, pokazuje budžetski model Univerziteta u Pensilvaniji.
"Deficiti su veliki i verovatno će ostati takvi u narednim godinama bez obzira na ishod izbora", rekao je Endru Holenhorst, glavni američki ekonomista "Sitigrupa".
Na kraju krajeva, izgledi za deficit i ekonomiju zavisiće od toga da li će stranka bilo kog kandidata osvojiti kontrolu nad Kongresom, koji ima konačnu reč o većini velikih fiskalnih promena kao što su porezi.
