Dva zakona NBS u javnoj raspravi: Šta donose klijentima, a šta bankama

Narodna banka Srbije zbog naglog rasta kamatnih stopa, reagovala je privremenom merom i prošle godine ograničila kamate na stambene kredite do kraja 2024. Sada je pripremila rešenje koje bi trebalo da se "nadoveže" na ovu meru i da trajno zaštiti korisnike finansijskih usluga od samovolje banaka, a koje se odnosi i na klijente koji su podigli keš kredite, kao i one koji imaju dozvoljeni minus i platne kartice.

Uslovi za odobravanje kredita privredi i stanovništvu u drugom kvartalu ublaženi

NBS je pripremila izmene dva finansijska propisa - Zakona o izmenama i dopunama zakona o Narodnoj banci Srbije i Nacrt novog zakona o zaštiti korisnika finansijskih usluga, a građani, stručna javnost i ostali zainteresovani mogu u okviru javne rasprave do 16. septembra dostaviti svoje sugestije.

Iz NBS kažu da je cilj da se snize previsoki iznosi kamatnih stopa na pojedine kredite i da se spreči brzi rast, kakav smo imali prošle godine, jer to može negativno da utiče i na životni standard građana i na kreditnu sposobnost i, u krajnjem slučaju, na povećanje problematičnih kredita u bankama. Njihovo učešće je sa više od 23 odsto, koliko je bilo pre desetak godina, u julu palo na 2,8 odsto u ukupnim kreditima, što je istorijski najniži rezultat.

Kolike će biti kamate?

Centralna banka sada definiše parametre do kog nivoa će moći da idu kamate na stambene i keš kredite, dozvoljeni minus i kreditne kartice.

Najveći broj dužnika, koji otplaćuje rate stambenih kredita vezanih za evro, trenutno to čini po stopi od 4,08 odsto, pošto je do kraja godine na snazi posebna mera NBS kojom su kamatne stope za najveći broj ovih zajmova ograničene. 

Ako Skupština Srbije do 1. januara usvoji novi zakon, kamatne stope za ove dužnike biće ograničene na maksimum pet odsto i to do kraja 2026.  nakon čega bi i za ove kredite važilo ograničenje koje važi i za novoodobrene – prosečna ponderisana kamatna stopa za te kredite uvećana za jednu petinu.

Tražnja za zlatom na istorijskom maksimumu: Za dve decenije cena mu porasla 800 odsto

Novi stambeni krediti odobravaće se po novim pravilima - po toj formuli, nominalna kamatna stopa kod odobravanja novih stambenih kredita ne bi mogla da bude veća od 5,44 odsto, jer se računa tako što se trenutna prosečna kamatna stopa na stambene kredite 4,53% uveća za petinu.

Prema poslednjim statističkim podacima NBS, na kraju jula 2024. prosečne nominalna kamatna topa na dug po kreditnim karticama je bila 22,13 odsto, dok će po novom, biti 18 odsto. Kamata na dozvoljeni minus, koji je poznat kao najskuplja pozajmica, bila je 28,41 odsto, a po novom modelu će biti maksimalno 20 odsto i na dozvoljeno i na nedozvoljeno prekoračenje.

"Pažnja, zaduživanje košta"

NBS je pripremila i drugi, nacrt zakona o bankama, čija se primena planira od 1. jula sledeće godine. Uz oštriju kontrolu rada samih banaka, predviđa osnivanje Fonda za restrukturiranje. Tako će se, umesto državnim sredstvima namenjenim za restrukturiranje banaka, ove finansijske institucije spašavati novcem koji se u njega slije. I to od samih banaka, iz depozita.

Finansijski savetnik i urednik portala "Kamatica" Dušan Uzelac kaže za RT Balkan da NBS štiti korisnike, ali ukazuje da je zadužena i za stabilnost finansijskog sektora i da zato mora da dozira mere da ne ugrozi funkcionalnost tog sektora. 

"Neke poslovne prakse koje su banke do sada sprovodile na našem tržištu su bile upitne. Srpsko bankarstvo je nestalo, a sve ove banke koje su došle su donele svoje dominantno kapitalističke pristupe prodaje i računice - da sa što manje troškova dođu do što više profita. Smanjivale su broj filijala, prebacuju se na digitalno poslovanje, rade sve što mogu da bi uvećale profit. Uočena je tržišna nefleksibilnost kamatnih stopa, jer iako su bile prilike da ih spuste, banke to nisu radile, zato što su i dalje imale red ispred svojih filijala", kaže Uzelac.

On podseća da su prošle godine, kada se narod borio sa otplatama rata i kada je NBS uvela čak i vanrednu meru ograničavanja kamata, banke ostvarile rekordan profit veći od milijardu evra.

"Sa takvim pristupom na tržištu može da se donese samo jedan zaključak - da je lako biti banka u Srbiji, jer mi ne marimo za novac, ne računamo ništa na dve decimale kad nam poskupi održavanje mi opsujemo, ali ne menjamo banku. Jako je teško ubediti čoveka da promeni banku, a one su to počele da koriste i da poskupljuju usluge mnogo više nego što je bilo realno. To je ceo jedan scenario koji je doveo do ovog zakona kojim NBS želi da redefiniše odnose na relaciji između poslovne banke i klijenta", smatra Dušan Uzelac.

On napominje da će bankama biti naloženo da na svaki kreditni proizvod napišu, kao što pišu na cigarama da pušenje ubija: "Pažnja, zaduživanje košta".

Naš izbor

RT Balkan istražuje: Put do stana sve teži, da li uplata tiketa može da bude rampa za kredit?

"To je definitivno potrebno na ovim prostorima. Ovde je čak i terminologija nakrivo nasađena, pa klijenti kažu da su dobili kredit, on se ne dobija, već se kupuje i plaća se iz budućih prihoda. U jednom članu piše da banka zaposlene na šalterima neće smeti da stimuliše, da prodaju više kredita, da neće smeti da rade 'vezivanje proizvoda', pa da, kada im klijent dođe za stambeni kredit, oni traže i da otvori tekući račun, uzme kreditnu karticu ili dodatno osiguranje", napominje Uzelac.

On ukazuje da su građani koji dođu u tu situaciju donekle izmanipulisani, da je uslov da bi kupili ono što žele, moraju da uzmu i ono što ne žele. U NBS su prepoznali da je prisutna i ta praksa i ovim zakonom je dat predlog da se i to koriguje.