Evropska unija će još jednom pokušati da se dogovori oko kontroverznog predloga za smanjenje cena prirodnog gasa, dok se region suočava sa hladnim talasima.
EK je prošlog meseca objavila plan da interveniše na tržištu, što je izazvalo neslaganje među državama članicama, kojima se žuri da dogovore širi paket hitnih mera pre kraja godine, piše "Blumberg".
Zemlje predvođene Nemačkom, Holandijom i Danskom zalažu se za oprezniji pristup, dok grupa koja uključuje Belgiju, Italiju, Grčku i Poljsku insistira na agresivnijim rešenjima za ograničavanje cene gasa.
Ministri energetike će pokušati da premoste ove razlike na sastanku u Briselu. "U ovom momentu nema saglasnosti kako bi sve trebalo da funkcioniše, niti o konkretnim brojkama", izjavila je juče belgijska ministarka energetike za "Blumberg".
Ipak, svesni su da dotok gasa u Evropu mora da se nastavi. U pitanju je budućnost evropske ekonomije koja se procenjuje na 17 triliona dolara, a rastuće cene energenata već su pojačale inflaciju. Evropu je ove nedelje zahvatio hladan talas, a vlade su pod pritiskom birača koji očekuju od njih da reaguju ili će se suočiti sa velikim nezadovoljstvom građana.
EU mora da se pripremi za zimu 2023. godine, kaže belgijska ministarka.
Evropska komisija je predložila da se mehanizam ograničenja pokrene ako cena gasa za isporuku u narednom mesecu na holandskoj TTF berzi, koja se smatra referentnom za Evropu, nadmašuje 275 evra po megavat-satu tokom dve nedelje trgovanja. Takođe, ako cena na TTF-u bude za 58 evra veća od referentne cene tečnog prirodnog gasa tokom 10 uzastopnih trgovinskih dana.
Češka vlada, koja trenutno predsedava EU, predložila je smanjenje iznosa na 220 evra, a razlike između evropskog i svetskog tržišta EU na 35 evra. Ipak, to je previsoka cena za pristalice agresivnog ograničenja, a preniska za zemlje koje pozivaju na oprezniji stav.
Osim toga, članice EU ne slažu se ni oko obima mera, jer pojedine zemlje traže definisanje uslova za deaktiviranje mehanizma, kao i da se mere primene na kratkoročnu trgovinu.