Cena zlata oborila rekord: Zašto je to loš znak za američki dolar

Dedolarizacija je, usred sve veće snage BRIKS-a i rastućeg američkog duga, poslednjih godina postala sve popularnija tema u svetskim medijima.

Međutim, kako navodi poznati američko-libanski matematičar i statističar Nasim Nikolas Taleb, dok su mnogi fokusirani na konkurentske valute ili digitalnu imovinu, ključ dedolarizacije moglo bi da bude zlato. Talebovu knjigu "Crni labud" londonski "Tajms" je, inače, proglasio za jednu od 12 najuticajnijih knjiga na svetu od Drugog svetskog rata.

"Ljudi ne vide da je prava 'dedolarizacija' u toku", napisao je on na Iksu. "Ne radi se o trgovačkim nagodbama. Transakcije su samo označene u dolarima, kao obračunskoj valuti, ali centralne banke (posebno u zemljama članicama BRIKS-a) čuvaju svoje rezerve u zlatu".

Taleb je ukazao da je cena zlata porasla oko 30 odsto u poslednjih godinu dana.

Cena zlata već neko vreme nezadrživo raste, a sredinom septembra 2024. iznosi oko 2,560 dolara za uncu. Poređenja radi, koliko u februaru tekuće godine, ono je moglo da se kupi za manje od 2.000 dolara po unci.

Naš izbor

Zlato i hiperinflacija: Kako je Amerika dobila vetar u leđa za gomilanje duga

U odgovoru na Talebovu objavu, osnivač i predsednik analitičke kuće FFTT dodao je da je proces zamene američkih državnih obveznica zlatom počeo još pre desetak godina, kao i da je dodatno ubrzan nakon što su zapadne zemlje zamrzle rusku imovinu 2022. godine.

Da bi rast cena zlata mogao da bude pokazatelj kolapsa dolara smatra i investicioni bankar i finansijski analitičar Džim Rikards.

"Da li je neko primetio da je zlato danas dostiglo novi maksimum? Nas nekoliko jeste. Fascinantno je kako mejnstrim poslovni mediji ignorišu tu priču. Da nije to zato što rast zlata zapravo predstavlja kolaps dolara?", napisao je on na Iksu.

Stručnjaci očekuju da će cene zlata nastaviti da rastu. Analitičarka "Veles kapitala" Elena Kožuhova za RIA Novosti je istakla bi cena tog plemenitog metala mogla da dostigne 2.800 dolara za uncu.

Zlato kao alternativa

Centralne banke mnogih zemalja počele su da kupuju zlato nakon finansijske krize 2008, da bi taj proces bio dodatno ubrzan nakon što su zapadne zemlje zamrzle ruske devizne rezerve početkom 2022. godine.

Taj proces je prevashodno podstaknut težnjom mnogih država, pre svega onih izvan tradicionalnog zapadnog sveta, da diversifikuju svoje devizne rezerve i smanje zavisnost od američkog dolara, a samim tim i od američke vlade.

U kupovini zlata prednjače Rusija i Kina, a slede ih Turska, Indija, Kazahstan, Uzbekistan i Tajland.

Tražnja za zlatom na istorijskom maksimumu: Za dve decenije cena mu porasla 800 odsto

Konkretno, Narodna banka Kine podigla je udeo zlata u svojim rezervama sa 1,8 odsto u 2015. na sadašnjih rekordnih 4,9 odsto. Istovremeno, ona je smanjila vlasništvo nad američkim obveznicama sa 1,3 biliona dolara početkom prošle decenije na 780 milijardi dolara u junu 2024.

Prema podacima MMF-a, udeo dolara u svetskim deviznim rezervama u prvom kvartalu iznosio je 54,8 odsto - što je značajno manje od oko 71 odsto, koliko je bio 2001. godine.

Međutim, te brojke ne uzimaju u obzir zlato, koje čine oko 15 odsto svetskih rezervi, ali nije uračunato u ukupnu vrednost deviznih rezervi. Ako bi se i ono računalo, udeo dolara bi pao za 54,8 na svega 48,2 odsto.

Kako je krajem avgusta pisao Atlantski savet, jedan od najpoznatijih tink-tenkova američkog establišmenta, sve više država teži da zlato čuva u sopstvenim trezorima, umesto u SAD ili Švajcarskoj - gde bi moglo da se nađe na meti lokalnih vlasti u slučaju konfrontacije.

"Ako se poveća verovatnoća geopolitičke konfrontacije, trend pada udela dolara u globalnim rezervama će se nastaviti", navodi se u analizi tog tink-tenka.