Stiglo je zahlađenje koje opominje da se približava 15. oktobar, kada zvanično počinje grejna sezona. Iz Vlade poručuju - energenti su obezbeđeni, a iz toplana da su spremni da greju i od 1. oktobra ako bude potrebno. Letos je samo jedna toplana podigla cene grejanja, ali ima još toplana koje traže poskupljenje.
U javnim energetskim preduzećima širom Srbije u toku su funkcionalne probe sistema za grejanje, kako bi se otklonili eventualni kvarovi na toplanama, kotlarnicama i toplovodnoj mreži. Direktor Udruženja toplana Dejana Stojanović kaže za RTS da će sve ono što je neophodno za sam start biti završeno do početka grejne sezone.
U Srbiji 60 gradova i opština ima daljinske sisteme grejanja, a Stojanović kaže da je u 90 do 95 odsto remont završen, da nijedna nema tehničkih problema, ali da je ono što se može istaći jesu najčešće finansijski problemi.
"Metodologija za određivanje cena, nalaže toplanama da do 1. septembra predaju zahteve za korekcijom cena. Što se tiče podnošenja zahteva, u ovom trenutku mi nemamo taj tačan broj", rekao je Stojanović.
Na pitanje koji procenat povećanja traže toplane, on kaže da to zavisi od podatka da li su već imali povećanje prošle godine.
"Zavisi šta se dešavalo tokom ova tri zimska prethodna meseca. Podsetiću, decembar, januar i februar, su otprilike gro potrošnje. To je nekih 60 procenata. I ako vam tad gas poraste 30 ili 34 odsto, znači vi po automatizmu bi trebalo nekih 18 procenata da podignete cenu. Oni će spram svojih opravdanih troškova podneti zahteve jedinici lokalne samouprave i oni su jedini nadležni u ovom trenutku spram naših propisa da donesu cene za naredni grejni period", objašnjava Stojanović.
Lokalne samouprave imaju rok od 15 dana da im prvi odgovor daju. Da li su prihvatili, da li su odbili, i ako su odbili treba da subvencionišu tu razliku, koju im nisu dozvolili zapravo da naplate od građana, ili im vraćaju na nekakve dopune i tako dalje. On kaže da ćemo pregledniju sliku imati negde pred sam početak grejnog perioda, odnosno 1. oktobara.
Stojanović navodi da su potraživanja od svih toplana, koje greju nekih 657.000 domaćinstva u Srbiji, na nivou između 16 i 17 milijardi, a da je oko 12 milijardi dug poslovnih prostora, dok je od budžetskih institucija, koje svoje obaveze uglavnom izvršavaju dobro, negde na nivou 112 miliona.
Naplata po potrošnji tek u svakoj trećoj toplani
U Srbiji trenutno, od 60 toplana, samo 16 ili 17 toplana primenjuje na celom svom konzumnom području naplatu po potrošnji.
"Ima niz projekata koje favorizuje i koje sad trenutno sprovodi Ministarstvo rudarstva i energetike u saradnji sa Evropskom bankom za obnovu i razvoj, koji će upravo biti tzv. javni ESKO projekti, 14 gradova je u pitanju, koji će pomoći da se utople zgrade, da se smanje toplotni gubici i da po automatizmu pređu na naplatu po potrošnji. Da se te dve aktivnosti urade zajedno na korist i svih nas i korisnika grejanja, da bi imali i manje račune, a samim tim i transparentniju naplatu", napominje direktor Udruženja toplana.