Ekonomija
Priština priznala da je slagala: Nikada nisu doneli zvaničnu odluku o zabrani uvoza srpske robe
Premijer privremenih prištinskih institucija Aljbin Kurti je 15. juna zajedno sa ministrom unutrašnjih poslova Dželjaljom Svečljom rekao da odluka o merama protiv Srbije nisu ekonomske i komercijalne, već bezbednosne
Iako je prištinska vlada još u junu prošle godine saopštila da je donela odluku o zabrani uvoza robe iz Srbije, nakon zahteva portala "Albanijan post" za pristup zvaničnim dokumentima, da bi videli pomenutu odluku, iz kabineta premijera privremenih prištinskih institucija su priznali da takva odluka uopšte ne postoji, prenosi "Demokracia".
"Nakon rešavanja vašeg zahteva za pristup javnim dokumentima, obaveštavamo vas da vlada nije održala sednicu 15. juna 2023. godine. Takođe vas obaveštavamo da ne postoji odluka Vlade o zabrani uvoza srpskih proizvoda", navodi se u odgovoru kabineta iz Prištine.
Premijer privremenih prištinskih institucija Aljbin Kurti je 15. juna na konferenciji za novinare zajedno sa ministrom unutrašnjih poslova Dželjaljom Svečljom rekao da odluka o merama protiv Srbije nisu ekonomske i komercijalne, već bezbednosne.
"Samo bezbednosna mera"
"Kao bezbednosne mere odlučili smo se za ograničen saobraćaj i pojačane kontrole do druge odluke", rekao je Kurti.
"Albanijan post" je zatražio uvid u zvanična dokumenta da bi videli odluku izvršne vlasti o zabrani ulaska srpske robe na "Kosovo", a iz već dobijenog odgovora potvrđeno je da tzv. vlada nikada nije donela takvu odluku.
Ova kancelarija je obrazložila da se radi o "merama bezbednosti", a ne o komercijalnim merama, te institucije bezbednosti odlučuju i sprovode ih po svojim procenama.
Već 15. juna 2023. objavljeno je da odluka tzv. vlade Kosova o blokiranju srpske robe nikada nije bila konačna.
Izvori iz tzv. vlade Kosova tada su rekli da je odluka saopštena usmeno, nakon vesti da su srpske snage kidnapovale tri policajca na teritoriji Kosova, ali kada je došlo vreme da se odluka napiše, uslika i objavi na zvaničnom sajtu tzv. vlade i dostavi ministarstvu industrije, preduzeća i trgovine, to nije urađeno.
"Verovatno je bilo mešanja spolja, jer smo bili spremni i očekivali da odluku dostavimo ministarstvu, ali to nije učinjeno", rekao je izvor.
Takva odluka, koja nikada nije doneta, sada ugrožava evropsku budućnost tzv. Kosova, potvrdio je specijalni izaslanik Nemačke za Zapadni Balkan Manuel Zaracin.
Nemački diplomata je pre nedelju dana dva puta posetio Kosovo i Metohiju u roku od osam dana, u cilju adekvatne pripreme za Berlinski proces i regionalnu saradnju, a sastao se i sa Kurtijem.
Nemački diplomata je insistirao da "Kosovo" suspenduje odluku o zabrani ulaska srpske robe u srpsku južnu pokrajinu. Zaracin je potvrdio da je tokom obe posete Prištini dobio negativan odgovor od Kurtija na zahtev za kompromis u okviru CEFTA - Sporazuma o slobodnoj trgovini.
U nedavnom intervjuu za Radio-televiziju Kosova, RTK, nemački diplomata je, ističući da "Kosovo" ne može da blokira druge države regiona u ovom procesu, pomenuo i posledice sa kojima Priština može da se suoči ako ne bude delovalo u skladu sa nemačkim savetima o CEFTI, napominjući da su mu u Briselu neki ljudi govorili da će, ako Kosovo blokira CEFTU, biti veoma teško biti pridružen Planu EU za rast.
Prema njegovim rečima, ovakvim negativnim pristupom građani će se suočiti sa posledicama.
"Dakle, možete samo sebe da blokirate, ne možete blokirati druge", ponovio je on.
Šta je Priština ponudila?
Za razliku od Zaracina, Kurtijev savetnik Jeton Zulfaj rekao je da je tokom sastanka Kurti-Zaracin pronađeno kompromisno rešenje o mogućnosti deblokade odluke o zabrani uvoza robe iz Srbije u okviru CEFTE, ali je Srbija ta koja je uslovila ovo rešenje.
"Posle tri godine blokade Srbije u okviru CEFTA sporazuma, imamo kompromisno rešenje. Srbija je sada ovo rešenje uslovila ukidanjem bezbednosnih mera 'Kosova' na graničnim prelazima sa Srbijom. Ova dva pitanja nisu povezana", napisao je Zulfaj.
Prištinske mere, objasnio je dalje Zulfaj, nisu vezane za trgovinu, već proizilaze iz "pretnje našoj nacionalnoj bezbednosti, koje ne sprovodi naš ministar trgovine, već naši bezbednosni organi".
Ponudili im članstvo sa zvezdicom
Tzv. Kosovo je član CEFTE od 2007. godine, ali je predstavljeno preko Misije Ujedinjenih nacija na Kosovu (Unmik).
Upravo iz tog razloga, Nemačka je u zamenu za uklanjanje prepreka protiv srpske robe, ponudila "Kosovu" predstavljanje sa zvezdicom u CEFTA, a ne više preko Unmika.
CEFTA ima za cilj da olakša trgovinsku razmenu zemalja Zapadnog Balkana. Zemlje članice su Albanija, Severna Makedonija, Srbija, Bosna i Hercegovina, Crna Gora i Moldavija.
