Među neprijateljskim zemljama, Finska i Estonija najviše zavise od ruskog nikla, navodi se u podacima platforme UN Komtrejd, na osnovu rezultata prve polovine godine.
Tako je udeo Rusije u uvozu nikla u Finsku za šest meseci iznosio 88,4 odsto, ili 335,7 miliona dolara, a u uvozu u Estoniju 44,1 odsto, ili 1,5 miliona dolara.
Osim toga, zalihe iz Rusije zauzele su istaknuto mesto u kupovini ovog metala od Češke – 7,7 odsto (14,4 miliona dolara), Nemačke – 7,4 odsto (80,1 milion dolara) i Bugarske – 5,7 odsto (485.500 dolara).
Među neprijateljskim zemljama, koje su kupile ruski nikl su i Slovenija – četiri odsto (561.300 dolara), Holandija – 2,6 odsto (13,8 miliona dolara), Poljska – 2,4 odsto (2,8 miliona dolara), Letonija – 1,6 (9.600 hiljada dolara) i Španija – 1,5 odsto (2,4 miliona dolara).
Udeo Rusije manji od jedan odsto u uvozu nikla je u Slovačkoj (43.600 dolara), Japanu (8,8 miliona dolara), Južnoj Koreji (407.000 dolara) i Danskoj (53.300 dolara).
Rusija je na kraju 2023. godine bila na četvrtom mestu u svetu po proizvodnji nikla sa učešćem od šest odsto.
Ruski predsednik Vladimir Putin, je prethodno na sastanku sa članovima vlade, podsetio da je Rusija među svetskim liderima po rezervama mnogih vrsta sirovina i predložio da se razmišlja o ograničavanju izvoza uranijuma, titanijuma, nikla i nekih drugih dobara neprijateljskim zemljama kao odgovor na sankcije