"Ejža tajms": Trampova retorika će samo ubrzati neizbežan proces dedolarizacije

Republikanski predsednički kandidat Donald Tramp obećao je u okviru predizborne kampanje da će uvesti 100 odsto carine na robu iz svake države koja odustane od dolara. Bolna istina koju je, međutim, prećutao, jeste da bi te mere za zaštitu dolara nepovoljno uticale na budžete američkih domaćinstava, budući da bi se u tom slučaju cene velikog dela robe široke potrošnje udvostručile. 

Kako objašnjava "Ejža tajms", oko 70 odsto proizvoda koji se prodaju u "Volmartu" i "Targetu" (popularni američki trgovinski lanci) potiču iz Kine, države koja je na čelu pokreta dedolarizacije.

Tramp je to saopštio uoči dugo očekivanog godišnjeg samita BRIKS-a, zakazanog za 22-24. oktobar u Kazanju u Rusiji. Očekuje se da bi na sastanku države članice mogle da objave mapu puta za razvoj alternative sadašnjem globalnom finansijskom sistemu u čijem sedištu je dolar.

Stvaranje alternative sadašnjem sistemu dolara bilo bi od istorijske važnosti iz nekoliko razloga.

To bi predstavljalo prvi kredibilan pokušaj da se prevaziđe Bretonvudski sporazum iz 1944. koji je uspostavio posleratni globalni finansijski sistem.

Sistem iz Breton Vudsa je stvorio finansijsku stabilnost, ali je SAD dao skoro potpunu kontrolu nad globalnim finansijskim sistemom. Američke banke postale su centri globalne trgovine. Na primer, japanska kompanija koja je kupovala robu iz Indije morala je da kupuje dolare da bi u Indiji platila dobavljača.

Centralizovani sistem je tako omogućio SAD da potencijalno izbaci bilo koju osobu, kompaniju ili državu iz globalnog finansijskog sistema.

Danas, međutim, američki udeo u globalnoj ekonomiji brzo opada, a dedolarizacija je neizbežna. 

Još u 2016. godini, zemlje BRIKS-a su pretekle G7 u kombinovanom BDP-u (BRIKS čini 35 svetske proizvodnje, u poređenju sa 30 odsto G7). Samo Kina doprinosi 30 odsto globalne industrijske proizvodnje, skoro duplo više od SAD.

Iako bi Trampovo obećanje da će sankcionisati države koje odbiju da koriste dolar u međunarodnoj trgovini moglo da bude samo retorika kampanje, važno je imati na umu da bi eskalacija američkog rata sankcijama vrlo lako mogla da izazove jak odgovor u BRIKS-u.

BRIKS bi mogao da odluči da pokrene ranije najavljivanu valutu delimično podržanu zlatom i prirodnim resursima poput nafte, minerala i metala. Grupa ima značajnu polugu, s obzirom na to da kontroliše veliki i rastući deo svetskih prirodnih resursa, dovoljan da diktira globalne cene.

Jedan od pokazatelja da se BRIKS priprema za takav scenario jeste nezapamćeno gomilanje zlata. U protekle dve godine članice BRIKS-a su kupile zlato na rekordnom nivou. 

Naravno, transformacija sada 80 godina starog globalnog finansijskog sistema je neizbežna. Breton Vuds je bio neokolonijalni preobražaj Britanske imperije koji je modernizovao finansijski sistem i preselio sedište moći iz Londona u Njujork.

BRIKS će, s druge strane, verovatno nastojati da izgradi iz temelja novu finansijsku arhitekturu, onu koja odražava ekonomsku i demografsku realnost 21. a ne 20. veka.