Gorko u Hrvatskoj: Ima li Srbija dovoljno šećera

Hrvatska bi zbog suše mogla ostati bez šećera, nakon što je na istoku zemlje, gde je najveća proizvodnja šećerne repe, uništeno više od 80 posto roda. Zbog šećerne krize, hrvatsko Ministarstvo poljoprivrede zatražilo je pomoć od Brisela. Slične muke more i srpske ratare, ali stručnjaci tvrde da će šećera u Srbiji ipak biti dovoljno i za sada ne očekuju poskupljenje šećera na domaćem tržištu, čija je cena za kilogram u prodavnicama 114,99 dinara.

Izmene Zakona o poljoprivredi: Subvencije će dobijati samo oni koji obrađuju zemlju

Predsednik uprave Hrvatske industrije šećera Željko Zadro je rekao za hrvatske medije da šećerana radi sa prepolovljenim kapacitetom i da ne pamte ovako lošu sezonu. On je kazao da je na sastanku u Ministarstvu poljoprivrede dogovoreno da traže pomoć Evropske komisije i da iniciraju aktiviranje kriznih rezervi u poljoprivredi, na koje će ratari morati da čekaju bar šest meseci i podvukao da je pitanje da li će ih uopšte dobiti.

Na osnovu podataka Republičkog zavoda za statistiku (RZS) poljoprivrednici u Srbiji su zasejali 46.839 hektara pod šećernom repom, što je za 12,4 odsto više u odnosu na prošlu godinu.

Samostalni savetnik Stefan Nikolić iz Udruženja za biljnu proizvodnju i prehrambenu industriju Privredne komore Srbije kaže da zbog ekstremno sušnog leta i nedostatka padavina proizvođači šećerne repe imaju veliki problem i pored kiše koja je padala ovih dana.

"Stanje šećerne repe je različito u zavisnosti od parcele do parcele, kao i od regiona gde je zasađena. Na osnovu podataka sa terena najviše gubitke će imati proizvođači u Banatu. Najveći problem je što je 40 do 50 odsto repe istrulilo", kaže Stefan Nikolić za RT Balkan.

On napominje da je finansijska podrška od 35.000 dinara po hektaru šećerne repe povećala interesovanje za gajenje i doprinela ovom povećanju površine pod šećernom repom, a namenjena je obezbeđivanju sirovinske osnove za proizvodnju šećera kao strateškog izvoznog proizvoda u regionu.

"Na osnovu prognoze zasejanih površina, trogodišnjih prosečnih prinosa repe, od 2021. do 2023. godine, pre obilnih suša se očekivala proizvodnja šećera od oko 350.000 tona. U toku je kampanja proizvodnje šećera i još je nezahvalno prognozirati tačne količine. Ono što je sigurno je da će očekivana proizvodnja zadovoljiti domaće potrebe za šećerom u iznosu od oko 250.000 tona, dok će preostali višak podmiriti izvozne potrebe. Za sada se ne očekuje poskupljenje šećera na domaćem tržištu", kaže Nikolić.

On navodi da smo prošle godine u Hrvatsku izvezli 4.450 tona šećera, u vrednosti od 3,8 miliona evra.

Šećernu repu u Srbiji prerađuju dve kompanije u četiri šećerane. "Helenik šugar" ovu industrijsku biljku prerađuje u Crvenki, a "Sunoko"  u fabrikama u Vrbasu, Kovačici i Pećincima.

"Poljoprivredni proizvođači šećerne repe su se ove godine susreli sa brojim
izazovima, prvenstveno zbog izuzetno nepovoljnih klimatskih uslova, koji su posebno pogodovali bolestima lista. Ovogodišnja kampanja prerade šećerne repe počela je ranije nego prethodnih godina i to zbog dugih sušnih perioda, što je za posledicu imalo značajno odbacivanje lista i sušenje korena šećerne repe. Procenjuje se da je ove godine prinos manji za 30 do 80 odsto", kaže agroanalitičar Branislav Gulan za RT Balkan.

On kaže da strateški planovi najvećih proizvođača šećera ostaju usmereni na povećanje plasmana na CEFTA i EU tržišta, ali da su za jačanje pozicije neto izvoznika šećera neophodni visoki prinosi i kvalitet u proizvodnji šećerne repe, što se dovodi u pitanje u sušnim godinama kao što je ova. 

Gulan ističe da je navodnjavanje strateška tema za razvoj srpskog agrara, posebno imajući u vidu posledice klimatskih promena.

"U odnosu na druge ratarske kulture, kod šećerne repe očekujemo najmanje smanjenje prinosa, ali je ulaganje u sisteme za navodnjavanje definitivno prioritet i pravi veliku razliku kad je u pitanju prihod po hektaru koji poljoprivredni proizvođači mogu da postignu", ukazuje Gulan.