Ekonomija
Mali: Srpska ekonomija druga u Evropi po stopi rasta, rebalansom budžeta raspodeljujemo višak prihoda
Ministar finansija Siniša Mali je rekao da će Vlada danas raspravljati i o Zakonu o finansijskoj pomoći porodicama sa decom, čime će se povećati naknade za prvo, drugo, treće i četvrto dete i važiće za svu decu koja su rođena od 1. januara ove godine. Najavio je da će se povećati i izdvajanja za zdravstvo i za prosvetu, ali i za Vojsku Srbije, s obzirom na nabavku novih "rafala"
Vlada Srbije danas će raspravljati o predlogu rebalansa budžeta, a ukoliko bude usvojen, pred narodnim poslanicima će se naći u ponedeljak. Ministar finansija Siniša Mali rekao je za RTS da je budžet, kao i prethodnih godina, razvojni i najavio je da će od 1. januara plate u javnom sektoru biti povećane za osam odsto, osim za prosvetne radnike i zaposlene u predškolskim ustanovama kojima će zarade biti povećane za 12 procenata.
"Nama je jasan cilj, to je Srbija 2027, da podignemo i plate na 1.400 evra u proseku, penzije na 650 evra, minimalnu zaradu na 650 evra i da podignemo kvalitet infrastrukture, kvalitet života u Srbiji na najviši nivo ikada do te godine. Tako da je svaki rebalans budžeta i svaki budžet koji pravimo usmeren upravo ka tom cilju", naveo je Mali.
Istakao je da će Vlada danas raspravljati i o Zakonu o finansijskoj pomoći porodicama sa decom, čime će se povećati naknade za prvo, drugo, treće i četvrto dete i važiće za svu decu koja su rođena od 1. januara ove godine.
"Kada je rebalans u pitanju, pozitivan rebalans, dobar rebalans, upravo zbog toga što imamo, verovali ili ne, 133 milijarde dinara veće prihode od planiranih. Ideja nam je da vidimo na koji način da te prihode podelimo ili usmerimo ka onome što nam je u ovom trenutku prioritet", naglasio je Mali.
Kako je dodao, prihodi nisu slučajni, a srpska ekonomija u prvih šest meseci ove godine zabeležila je rast od 4,3 odsto, čime je, kako je naveo, druga ekonomija u Evropi po stopi rasta.
"Poslednjih šest godina smo među top 5, dakle, raste nam privreda. Imamo izuzetne rezultate i kada je stopa nezaposlenosti u pitanju, 8,2 odsto, dakle u drugom kvartalu ove godine, to je istorijski najniža stopa nezaposlenosti u Srbiji. Poređenja radi, pre samo 12 godina, stopa nezaposlenosti u Srbiji bila je čak 25,9 odsto", naveo je Mali.
Napomenuo je i da je stopa zaposlenosti 51,4 odsto i da u Srbiji nikada veći broj ljudi nije radio. Kako je naveo, 2.360.000 građana plaća poreze i doprinose.
Više stranih direktnih investicija
Govoreći o stranim direktnim investicijama, Siniša Mali je rekao da je u prvih osam meseci 2024. godine zabeleženo 16 odsto više stranih direktnih investicijama nego u istom periodu prošle godine koja je bila rekordna.
"I to sve u uslovima kada kriza i dalje traje. Sada vidite i ovaj potencijalni sukob na Bliskom istoku, konflikt u Ukrajini i dalje traje. Uprkos svemu tome, kada imate jednu Nemačku, koja polako, ali sigurno, ulazi u recesiju, dakle srpska ekonomija dobro ide, dobro guramo i hoćemo na takav način da nastavimo", naglasio je Mali.
Objasnio je da će, u odnosu na inicijalni budžet, predlogom rebalansa biti predviđeno 18 milijardi dinara više za poljoprivredu, čime će sa 137 milijardi dinara izdvajanja za poljoprivredu biti na oko 7,3 odsto ukupnog budžeta.
Mali je najavio da će se povećati i izdvajanja za zdravstvo i za prosvetu, ali i za Vojsku Srbije, s obzirom na nabavku novih "rafala".
"Izdvajamo ono što smo više zaradili. Pozitivan, razvojni rebalans. Nijednu investiciju nismo zaustavili. Izdvojili smo dodatni novac za završetak brze pruge od Novog Sada do Subotice, za sve ostale auto-puteve, brze saobraćajnice, bolnice, škole, sve što gradimo, dakle dovoljno novca da se sve završi ove godine, kao što je planirano", istakao je Siniša Mali.
Dodao je da rebalans budžeta, na neki način, jeste uvod u budžet za sledeću godinu i da će se taj predlog pred poslanicima naći do kraja novembra.
"Uprkos toj velikoj krizi koja i dalje traje u svetu, potencijalnim novim krizama, kao što vidite, imamo stabilan budžet, imamo jasne ciljeve, udeo javnog duga u BDP-u 49,8 odsto, dakle ispod 50 odsto, daleko ispod nivoa Mastrihta od 60 odsto, daleko ispod nivoa evrozone koji je 89 odsto", istakao je Mali.
