Svetska ekonomija se suočava sa pritiscima sličnim onim u vreme Velike depresije

Globalna ekonomija se suočava sa previranjima i pritiscima sličnim onim u vreme Velike depresije 1920-ih, kaže predsednica Evropske centralne banke Kristin Lagard.

"Suočili smo se sa najgorom pandemijom od 1920-ih, najgorim sukobom u Evropi od 1940-ih i najgorim energetskim šokom od 1970-ih", rekla je Lagardova i dodala da su ovi "poremećaji" u kombinaciji sa faktorima kao što su problemi u lancu snabdevanja trajno promenili globalne ekonomske aktivnosti.

U govoru pred Međunarodnim monetarnim fondom (MMF) u Vašingtonu dva dana nakon što su Federalne rezerve snizile kamatne stope za 50 baznih poena,  šefica ECB je navela da postoji nekoliko paralela između "dvadesetih" (1920-ih i 2020-ih) ukazujući na "nedostatke u globalnoj trgovinskoj integraciji" i tehnološki napredak u obe ere.

Dok je monetarna politika 1920-ih pogoršala stvari jer je pridržavanje zlatnog standarda gurnulo vodeće ekonomije u deflaciju i bankarsku krizu, "mi smo danas u boljoj poziciji da se pozabavimo ovim strukturnim promenama nego što su bili naši prethodnici", tvrdi Lagardova.

Pre jednog veka, rekla je ona, centralni bankari su na teži način naučili da vezivanje valute za zlato i fiksne devizne kurseve "nije robusno u vremenima dubokih strukturnih promena" jer je gurnulo svet u deflaciju, podstičući "ekonomsku slabost" i doprinoseći "ciklusu ekonomskog nacionalizma".

Danas su se alati centralnih bankara za očuvanje stabilnosti cena "pokazali efikasnim", rekla je ona i ukazala na brz pad inflacije nakon što su centralne banke počele da povećavaju stope 2022.

Potrošačke cene su skočile nakon porasta tražnje posle pandemije, poremećaja u globalnom lancu snabdevanja i velikog porasta cena energenata nakon početka Specijalne vojne operacije.

Ona je tu epizodu opisala kao "ekstremni stres test" za monetarnu politiku.

Centralni bankari su uspelida ublaže monetarnu politiku poslednjih meseci kako su se pritisci na cene smanjivali. Godišnja inflacija u evrozoni dostigla je vrhunac od 10,6 odsto u oktobru 2022, ali je u avgustu pala na 2,2 odsto.

Lagardova je rekla da je "izvanredno" to što su centralne banke uspele da inflaciju stave pod kontrolu za manje od dve godine, a da pritom izbegnu porast nezaposlenosti.

Ona je ipak upozorila da bi problemi, uključujući moguće zastoje u globalizaciji, delimičnu dezintegraciju globalnih lanaca snabdevanja, tržišnu moć tehnoloških giganata kao što je "Gugl" i "brz razvoj veštačke inteligencije", mogli da testiraju centralne banke.