Odbor za finansije Skupštine Srbije prihvatio je večeras predloženi rebalans za ovu godinu u načelu i predložiće parlamentu da usvoji izmene i dopune Zakona o budžetu.
Ministar finansija Siniša Mali izjavio je večeras, odgovarajući na kritike opozicije koje su se odnosile na rashode vezane za Ekspo, i izgradnju nacionalnog stadiona, da je manifestacija Ekspo razvojna šansa za Srbiju, a da izgradnja Nacionalnog stadiona predstavlja novi izvor rasta, sa svim manifestacijama i događima koji će se tu odvijati.
Mali je primetio i da nije bilo komentarisanja prihoda na sednici i da to pokazuje da se oni veoma oprezno projektuju i da je na kraju prijatno iznenađenje.
"Mislim da je stav i Fiskalnog saveta i Međunarodnog monetarnog fonda i svih ostalih, veoma jasan kada su prihodi u pitanju. I niko od vas iz opozicije nije komentarisao prihode, što je dobro, zato što znate i sami da vrlo oprezno procenjujemo i projektujemo prihode, vrlo smo konzervativni i zato smo na kraju prijatno iznenađeni, a to nam upravo omogućava da kontrolišemo troškove sa druge strane", rekao je Mali.
On je naveo da to nailazi i na pozitivan odziv kada su investitori u pitanju što dovodi do toga da je Srbija na korak od investicionog rejtinga, te odgovorio opozicionim poslanicima da u njihovo vreme Srbija nije ni imala kreditni rejting.
"Što se tiče rashoda, neko je od vas rekao da je ovo početak kraja srpskih javnih finansija. Voleo bi da mi pokažete na osnovu koje cifre, kog podatka, koje analize ste utvrdili da je to početak kraja srpskih finansija. Da li na osnovu rekordno visokog rasta BDP-a, na osnovu rekordno niske nezaposlenosti, na osnovu rekordno visokog broja radnih mesta, rekordnog broja ljudi koji rade, na osnovu nikada većih stranih direktnih investicija, na osnovu nikada većih deviznih rezervi, na osnovu nikada dužeg perioda stabilnog deviznog kursa, na osnovu nikada većih rezervi zlata?", upitao je Mali.
Mali je rekao da je 2008. godine bio kolaps u našoj državi, a da je Srbija bila pred bankrotom 2012. godine.
"Sada, evo, četvrta godina, peta godina krize od 2020. godine, potpuno smo stabilni, ostvarujemo visoke stope ekonomskog rasta, sačuvali smo, ne samo radna mesta, nego imamo i novi broj zaposlenih. Uz sve to imamo javni dug koji nam je u udelu u odnosu na BDP ispod 50 odsto", rekao je Mali.
Navodeći da je neko od poslanika rekao da raste brže dug od BDP-a, Mali je upitao kako se smanjuje udeo javnog duga u BDP-u.
On je naveo i da je ukupan budžet za poljoprivredu ove godine 136,7 milijardi dinara.
"Da ne govorim o onome što pominju, a to su plate u prosveti i zdravstvu. Kada su njihovi lideri stranaka sebi u privatan džep stavljali stotine miliona evra, kako su živele medicinske sestre, kako su živeli doktori, kako su živeli prosvetari...", upitao je Mali.
On je naveo da je doktor specijalista 2012. godine imao platu 67.540 dinara, a sa ovim povećanjem koje je planirano od 1. januara imaće 160.496 dinara, lekar opšte prakse imao je 53.931 dinara, a sada sa povećanjem će imati 128.158 dinara.
Kada je reč o nastavnom osoblju, prosečna plata nastavnika 2012. godine je bila 44.238 dinara, a sada će biti 97.082 dinara.
"Da, možda je manje od proseka, ali idemo ka tom proseku. I zato idemo sa povećanjem zarada", rekao je Mali.
Ministar finansija je rekao da bivša vlast nije izgradila ni autoputeve ni pruge, ni bolnice, dodajući da se sada gradi i Moravski koridor, zatim Fruškogorski koridor, Dunavska magistrala, Ruma-Šabac-Loznica...
"Nikada se nije desilo da toliko investiramo u kapitalne investicije. Imamo na računu skoro 700 milijardi dinara", rekao je Mali.