Ruski gas nema alternativu, ni kada je u pitanju količina, ni cena. Posle sporazuma koji je Srbija potpisala sa Sjedinjenim Američkim Državama, o strateškom partnerstvu u energetici, osnovno pitanje koje se nameće je zašto bismo kupovali skup američki tečni gas, kojeg nema dovoljno, kada imamo jeftin ruski gas u dovoljnim količinama.
Jer, čak i da Azerbejdžan ili Amerika imaju i da mogu da nam prodaju gas, koji bi u Srbiju stizao preko interkonekcije sa Bugarskom, moguć je prenos 1,8 milijardi kubnih metara gasa godišnje, dok je našoj zemlji potrebno nešto manje od 3 milijarde kubika, a procenjuje se da će u narednim godinama potrošnja samo rasti.
Srbija i Bugarska su završile projekat izgradnje gasovoda koji je delom finansirala Evropska unija, a koji ima za cilj smanjenje "zavisnosti od ruskog gasa". Iako je najavljeno da će interkonektor doprineti boljem snabdevanju, jasno je da Rusija za Srbiju ostaje najvažniji izvor gasa. Gasovod se proteže na 170 kilometara od Niša do periferije Sofije. Pun kapacitet gasovoda bi mogao da pokrije 60 odsto trenutne godišnje potrošnje Srbije, ali je za 2024. i svaku sledeću godinu do 2026. ugovoreno tek po 400 miliona kubika gasa iz Azerbejdžana, što je dakle nešto više od 10 odsto godišnje potrošnje naše zemlje.
U Vašingtonu je prilikom potpisivanja sporazuma SAD i Srbije o strateškoj saradnji u oblasti energetike između ministra spoljnih poslova Marka Đurića i podsekretara SAD za ekonomski rast, energetiku i životnu sredinu Hozea Fernandeza, "u igru ubačen" i američki gas, koji do sada nije tako često spominjan. Predsednik Skupštine Udruženja za gas u Srbiji Vojislav Vuletić kaže za RT Balkan da je reč samo o okvirnom sporazumu i da "papir sve trpi".
"Amerika nema dovoljno gasa i nemaju šta da nam ponude. To je politička burgija, pričam ti priču. Memorandum ništa ne znači, to je kao spisak lepih želja sa SAD, a mi imamo ugovor sa Rusima i to je obaveza i naš garant sigurnog snabdevanja. Nama u Srbiji je ruski gas osnova i nema drugog", ističe Vojislav Vuletić.
Gasni interkonektor Srbija-Bugarska trebalo bi da omogući diversifikaciju izvora snabdevanja i da, kako to Zapad definiše, "oslobodi Srbiju i region zavisnosti od ruskog gasa". Ipak, to podrazumeva kupovinu skupljeg tečnog prirodnog gasa (TNG), koji do grčke luke Alekandropolis, stiže tankerima iz Katara, Norveške ili Amerike, a potom se mora pretvoriti iz tečnog u gasno stanje da bi se transportovao gasovodom.
Ukupne planirane količine prirodnog gasa u 2024. godini raspoložive za potrošnju iznose tri milijarde kubnih metara, što je za 6% više od procenjene raspoložive količine u 2023. godini u iznosu od 2,9 milijardi kubika. Prema podacima iz "Energetskog bilansa Republike Srbije za 2024. godinu", potrebne količine prirodnog gasa u 2024. godini obezbediće se odsto iz domaće proizvodnje i 91 odsto iz uvoza.
Stručnjak za energetiku Miloš Zdravković, kaže da se stalno protura priča da je moguće nešto što jednostavno nije izvodljivo. Srbija i dalje skoro potpuno zavisi od ruskog gasa, koji dobija po povlašćenoj ceni, i koji košta između 300 i 420 dolara za hiljadu kubnih metara.
"Još 2012. je, što se stručne javnosti tiče, stavljeno ad akta pitanje o američkom gasu, kada je odlučeno da bilo koji tečni gas mora da košta 2,4 puta skuplje od gasa iz cevovoda, pa bio on ruski, američki ili norveški. Taj gas nikad ne može da bude konkurentan gasu iz cevovoda, pre svega zbog načina njegove proizvodnje i transporta. Naša država je na liniji magistralnog gasovoda i suludo je da neko insistira da jeftin gas zamenimo skupljim, kojeg pritom nema dovoljno", ukazuje Zdravković.
Vojislav Vuletić smatra da, u narednih deset godina apsolutno ne postoji mogućnost da zamenimo ruski gas.
"Sve što se sa gasom radi sa Amerikancima to je besmisleno i o tome ne treba ni razgovarati. Amerika ništa ne može da nam pomogne. Ona samo može da nam našteti. Od Južnog toka, koji je trebalo da gradimo se odustalo, jer su Amerikanci nagovorili Bugare da sve upropaste. Proturaju priču da ćemo se snabdevati iz Azerbejdžana, a oni su sve svoje što imaju prodali i to ide preko gasovoda TAP u Italiju. Ako oni sprovedu nova istraživanja i otkriju nove količine gasa, možda za deset godina možemo o tome da razgovaramo. Trenutno su to prazne priče", tvrdi Vojislav Vuletić.
On napominje da Azerbejdžan iz Šah Deniza snabdeva Južnu Italiju i da su sve količine rezervisane, tako da bismo tek ako otvore drugo polje, u nekoj dalekoj budućnosti mogli da računamo na taj izvor, ali da je sve to na dugom štapu. On tvrdi da je priča o uvozu američkog gasa "poturena" i da američke kompanije nemaju ni interes, ni količine potrebne da izvoze gas u Srbiju.
"Ne postoji mogućnost da od Amerike dobijemo gas. Oni bi morali da prevedu gas u tečno stanje i da ga prevezu brodovima. Pre tri meseca Bajden je zabranio da se izveze tečni gas u Evropu u količini od 20 milijardi kubnih metara. To je uradio zbog sopstvenih potreba, jer nema dovoljno tečnog gasa na svetskom tržištu. Oni samo pričaju, jer im je rečeno da tako rade, ali od toga nema ništa. Upoznat sam sa situacijom, znam koliko gasa se nalazi na kom terenu i znam odakle bi mogli da uvezemo. Najveće nalazište u našoj blizini nalazi se u Iranu, oni za nedelju dana proizvedu količinu koju Srbija godišnje potroši, ali ne smeju da izvoze u Srbiju, jer je tako rekao 'veliki brat'", kaže Vojislav Vuletić.
On ističe da je u odnosu na 2018. godinu, tečni gas danas skuplji pet puta.
"Tečnog gasa nema na tržištu i njegova cena stalno raste. Ne treba se oslanjati na to. Imamo Balkanski tok i dovoljan kapacitet gasa iz Rusije i sve drugo je prazna priča", smatra Vuletić.