Ekonomija
Lokomotiva evropskog razvoja na slepom koloseku: Ima li spasa nemačkoj privredi?
Analitičar Branko Pavlović kaže za RT Balkan da to što se sada menjaju prognoze za Nemačku, nije nikakav zaokret u tendencijama u nemačkoj privredi, već da je posledica prikrivanja stvarnog stanja i lažnog optimizma
Nemačka privreda je pod sve većim pritiskom, a analitičari predviđaju da bi i ovu godinu mogla da završi u minusu. Vodeći nemački ekonomski instituti smanjili su svoje prognoze za 2024. i sada smatraju da bi privreda na kraju ove godine mogla da padne za 0,1 odsto. Nemačka ekonomija je prošle godine bila najslabija među velikim zemljama evrozone i zabeležila je pad od 0,3 odsto.
Poslednji izveštaj Instituta za ekonomska istraživanja IFO iz Minhena razotkrio je da je poslovno raspoloženje u Nemačkoj najgore za poslednjih osam meseci.
Analitičar Branko Pavlović kaže za RT Balkan da to što se sada menjaju prognoze za Nemačku, nije nikakav zaokret u tendencijama u nemačkoj privredi, već da je posledica prikrivanja stvarnog stanja i lažnog optimizma.
"Oni koji procenjuju izglede za narednu godinu, kada su prognozirali za 2024. hteli su da uliju optimizam u rast najvećih privreda Evropske unije, pogotovo nemačke ekonomije, da bi političkoj garnituri koja je na vlasti obezbedili da mogu da kažu da je kriza bila prolazna i da će sledeće godine situacija biti bolja. Jasno je bilo da stvari ne mogu i da neće biti dobre. To im je bilo važno da bi se smirilo, pre svega finansijsko tržište, ali i očekivanja građana i time podstakle privredne aktivnosti. Sada to dolazi na naplatu i nije nikakvo iznenađenje, već je postalo nemoguće sakriti da Nemačka klizi ka recesiji", objašnjava Branko Pavlović.
On ukazuje da je politika koja je sledila američke interese bitno ugrozila Nemačku, u svakom obliku, a najviše privredno, prekidajući odnose sa Ruskom Federacijom. Pavlović napominje da nisu u pitanju samo jeftini energenti iz Rusije, na koje privrednici više ne mogu da se oslone.
"Nemačke kompanije, iako pokušavaju da zaobilaze sankcije, neminovno su pretrpele štetu jer su izgubile tržište. Prošle godine su prognoze za 2025. bile da će Nemačka imati 1,5 odsto rasta, a sada već to smanjuju na oko 0,5. To znači da će i sledeća godina biti recesivna za nemačku privredu", kaže Branko Pavlović.
On ukazuje da se otvorio i drugi nivo, jer Amerikanci ne samo što Evropi sada prodaju skuplji tečni gas, već da bi ublažili recesivne tokove u SAD, uvode dramatične mere protekcionizma i subvencionisanja sopstvene privrede.
"Budući da su oni monetarno jači od EU, sada najbolji stručnjaci i inženjeri, kao i kompanije odlaze u Ameriku gde dobijaju mnogo veće subvencije i bolje uslove za rad. Ne samo da Nemačka ulazi u problem konkurentnosti na drugim tržištima, zbog toga što je u značajnoj meri izgubila tržište RF i zato što ima skuplje energente, nego sada naglo dobija u suštini nelojalnu konkurenciju iz Amerike", kaže Pavlović.
U tom smislu SAD ulaze u sledeći ciklus problema, a Pavlović ukazuje da ih očekuju još dva snažna udarca.
"Jedan je pritisak Amerike direktno i preko Brisela da mora da zaoštri odnose sa Kinom. Ona vrlo narušava ekonomske tokove Nemačke i Kine i praktično ih dovodi u jednu situaciju u kojoj oni nemaju izlaznu varijantu. Ovde im ide odliv visokih tehnologija i pameti, gube tržište, skuplji su energenti i ulaze u sledeći ciklus zaoštravanja svih mogućih odnosa sa Kinom pod pritiskom Amerike, uprkos tome što se privreda buni protiv takvih tokova", objašnjava analitičar za RT Balkan.
Pavlović ukazuje da bi recesija u Nemačkoj bila još i veća, da Nemačka nije značajno intervenisala subvencijama i povećanjem budžetskih izdvajanja za vojsku.
"Oni upumpavaju pare, jer imaju prostor da se javni dug poveća, i time pokušavaju da ublaže negativne ekonomske posledice. Da nije bilo tih napora, recesija bi već ove godine bila značajno veća, a sledeće godine još veća. Nemačka privreda je pogođena više od ostalih evropskih ekonomija, pre svega jer je značajno više izvozno orijentisana", napominje Branko Pavlović.
Najveća evropska ekonomija suočava se sa do sada gotovo nezapamćenom krizom, a kompanije smanjuju izdatke u pokušaju da balansiraju između visokih troškova proizvodnje zbog visokih cena energenata i pada potrošnje.
"Ima više uzroka pada potrošnje – jedan je seljenje privrede i stručnjaka, pa imate manji broj ljudi koji imaju velike plate, jer sada nisu u sistemu. Imate izbeglice i druge, ali oni mnogo manje troše. Drugo, Nemci su inače štedljivi, mnogo više od drugih u EU, i u periodu krize i nestabilnosti, oni štede još više. Treći nivo je razočarenje kvalitetom onoga što im pružaju električni automobili, zbog čega automobilska industrija beleži pad. Poskupljuje im život, a Nemac više ne veruje u zelenu agendu kao ranije", kaže Pavlović.
On smatra da se na ovoj poziciji spoljne politike Nemačke, ne vidi mogućnost izlaska Nemačke iz krize ove, ni sledeće godine, pogotovo što ih 2025. u decembru čekaju izbori, kada će se na sve strukturne probleme nadovezati i pojačane političke tenzije.
"Tu su jedino mirni Amerikanci, jer će i naredna vlada Nemačke biti proamerčka, što znači dalje ogromne privredne probleme. Vladaće sa novim mandatom i krenuće u još dramatičnije zaoštravanje odnosa sa Kinom. Ne vidi se svetlo na kraju tunela dokle god prate američku spoljnu politiku", poručuje Branko Pavlović.
