Zelenaši ili slamka spasa: Ko kontroliše rad zalagonica u Srbiji

Od Antike do danas, rad zalagaonica bio je obavijen velom tajne. U savremenom dobu njihovu ulogu preuzele su banke, ali su zalagaonice opstale i to ispod radara zakonodavca. Iako ih je sve više u gradovima Srbije, njihov rad praktično niko ne kontroliše.

Ukoliko želite da pozajmite novac u zalagaonici, moraćete da ostavite nešto kako biste dobili pozajmicu. To može biti zlato, drago kamenje, satovi, slike ili umetnine. Iz jedne zalagaonice navode da se plaća i dodatna kamata, koja zavisi od toga koliko novca želite da uzmete.

"Što više uzmete, manja je kamata", navode iz zalagaonice.

Nije ni poznato koliko se njih bavi time, jer firme registruju pod različitim šiframa. Na primer, jedna beogradska zalagaonica u APR-u vodi se kao preduzeće za izradu unikatnog nakita.

Dušan Uzelac sa portala "Kamatica" navodi da su zalagaonice u Srbiji biznis kao i svaki drugi.

"Oni su sušta potreba tržišta, jer iako imamo i dobro razvijen bankarski sistem, on ne pokriva jednu kategoriju stanovništva koja je upravo na tim nekim nižim nivoima zaduženja. Ne možete otići u banku da podignete kredit od 100.000 dinara, a ima i građana koji i dan danas nemaju bankovne račune", rekao je Uzelac.

Zalaže se sve – od nakita, preko satova, do automobila i kuća. Potpiše se ugovor, bez pravne garancije, a vrednost založenog utvrđuje se na licu mesta kao i kamata.

Marko Dragić iz Nacionalne organizacije potrošača Srbije navodi da se o celokupnoj proceduri malo zna.

Koliko smo dužni bankama: Više građana pozajmilo keš, nego što otplaćuje stan

"Mi ne znamo ko vrši procenu određenog predmeta koji se preda u zalagaonici, koje su kamate na koje je on dužan da pristane, šta se desi sa samim proizvodom, da li će zaista zalagaonica vratiti taj predmet koji se zalaže. Postoji i niz drugih okolnosti zbog kojih se potrošač može naći u problemu. Pitanje je kakav je taj ugovor koji se zaključuje i da li je overen od strane notara ili je samo međusobno potpisan, i potrošača obavezuje da mora da plaća određenu kamatu ukoliko na vreme ne vrati novac koji je pozajmio", rekao je Dragić.

Ko nadzire rad zalagaonica, nema dovoljno informacija. Poznato je da nisu u nadležnosti Narodne banke Srbije, jer je Zakonom o bankama izričito je propisano da niko osim banke ne može davati kredite.

NBS: Ne smeju da uzimaju kamatu

Iz Narodne banke Srbije navode da ni važećim propisima, ni posebnim zakonom nije dato ovlašćenje zalagaonicama da se bave davanjem "pozajmica" uz kamatu, bilo bez sredstava obezbeđenja, bilo uz zalogu neke vrednosti ili imovine, ili putem administrativnih zabrana. Zalagaonice se ne mogu baviti davanjem "pozajmica" uz kamatu, bez obzira na oblik, odnosno pravnu formu u kojoj su registrovane. Čak i ako nije od pravnog lica, nego na primer od prijatelja, pozajmica veća od 10.000 evra ubuduće će morati da se overava kod notara. To predviđaju izmene Zakona o javnom beležništvu.

Kredit za mnoge jedini put do mora ove sezone: Aranžmani skuplji i više od 20 odsto

Iz uprave za sprečavanje novca navode da fizička lica po osnovu ugovora o zajmu neće moći da primaju gotov novac u iznosu od 10.000 evra ili više, već se navedeni iznos pozajmice mora uplatiti na račun otvoren kod banke. Predmetne izmene su odgovor države na prepoznate rizike i utvrđene ranjivosti sistema u oblasti sprečavanja pranja novca, odnosno stajanja na put integraciji "prljavog novca" stečenog izvršenjem krivičnog dela zelenašenja.

Za jedne zelenaši, za druge slamka spasa - zalagaonice rade hiljadama godina. Franjevački monasi osnivali su ih kao dobrotvorna društva, a kraljica Izabela je morala da položi u zalog svoje dragocenosti kako bi finansirala Kolumbov put oko sveta. I danas su popularne širom sveta i svuda rade javno, a tajno.