Omiljeni crni napitak će po svemu sudeći uskoro postati luksuz. Cene sirove kafe na svetskim berzama sve su veće, što se automatski preliva na sve uvoznike i proizvođače kafe, pa tako i one u Srbiji. Samo u toku ove godine cena robuste porasla je više od 80 odsto, a arabike za više od 30 odsto.
Kada se radi o Srbiji, analitičari "Blumberg Adrije" su još u martu naglasili da su od početka 2019. godine cene grupe proizvoda koju čine kafa i čaj u regionu porasle u proseku za oko 35 odsto.
Analitičari ističu da u porastu cena prednjači Srbija, gde su cene kafe i čaja veće za 46 odsto u odnosu na 2019. Taj podatak ne treba da čudi s obzirom na činjenicu da se u Srbiji troši 13,5 kilograma kafe po glavi stanovnika, što je najviše u regionu.
Poslednje poskupljenje kafe u Srbiji bilo je u julu, a obrazloženo je vremenskim prilikama i skupljim transportom.
Prema podacima iz "Potrošačke korpe", koju objavljuje Ministarstvo unutrašnje i spoljne trgovine, kilogram kafe je u septembru 2019. godine koštao 1.181 dinar, a u junu ove godine, za kada je objavljen poslednji podatak, bio je 1.745 dinara. U trgovinskim lancima, pakovanje od 200 grama, koje je najtraženije, košta od 320, pa i do više od 400 dinara.
Glavni razlog sve viših cena kafe navode se vremenske prilike, odnosno kombinacija sušnog perioda, mraza i preteranih padavina. Takve nepogode ove godine zadesile su Brazil i Vijetnam, dva najveća proizvođača i izvoznika sirove kafe.
Osim toga, na rast cene utiče i otežan transport ove robe. Da bi kafa iz Vijetnama stigla brodskim prevozom do tržišta u našem regionu, mora da prođe preko Crvenog mora, u kojem se dešavaju napadi Huta. Zbog toga se ova ruta izbegava, a to kao posledicu ima mnogo duži put i više vremena za isporuku, što na kraju dovodi do veće cene robe.
Cene svojih proizvoda time pravdaju i u "Atlantik grupi", koja je vlasnik "grand" i "bonito" kafe, kao i "barkafe", a od skoro i "donkafe" i "ce kafe".
"Nažalost, već duže vreme poslujemo u okruženju visokih cena sirovina i usluga, u slučaju kafe uglavnom usled slabije berbe i logističkih problema. Nema naznaka da će u skorijem periodu doći do poboljšanja situacije. Naprotiv, intenzivira se izazov dostupnosti sirovine u budućem razvoju", kažu za "Blumberg Adriju" u "Atlantiku".
Kako su berze uvek usmerene na buduće periode, piše "Blumberg", predviđanja su da će velika suša u Brazilu rezultirati lošim prinosom za sezonu 2025/2026, pa je cena arabike u poslednjih nekoliko meseci uzletela.
Što se tiče robuste, osim pojačane potražnje, cenu su dodatno povećale vremenske neprilike, odnosno suša zbog koje je količina izvoza znatno niža. Velike suše poslednjih meseci u Vijetnamu i Brazilu ukazuju na to da će prinos biti slabiji i da će se te visoke cene održati najmanje do sredine iduće godine.
Tako je već sada cena terminskih ugovora arabike kojima se trguje sa datumom dostave u martu i septembru 2025. godine viša za oko 17 odsto od trenutne cene na berzi. Terminski ugovori robuste ipak imaju nižu cenu, i to za oko 20 odsto u odnosu na sadašnji iznos.
Rast cena i sledeće godine?
Prema rečima ekonomiste Saše Đogovića, do poskupljenja kafe dolazi usled objektivnih okolnosti.
"Mi ne proizvodimo kafu, već je uvozimo, a dinamiku rasta cena kafe na svetskom tržištu prouzrokovale su vremenske prilike. Tako je i za Srbiju dominantan uticaj sa svetskog tržišta. A to da li ima dodatnog efekta ili zloupotrebe jeste pitanje za Agenciju za zaštitu konkurencije jer ona to treba da ispita", smatra Đogović.
On kaže da u 2025. treba očekivati više cene kafe.
"Cene kafe će ostati visoke i sledeće godine, odnosno dok ne dođe do novog roda u zemljama u kojima se proizvodi. Pre toga se situacija neće stabilizovati. To važi za ceo svet, ne samo za Srbiju i region", zaključuje Đogović.
Da je kafa ove godine dosta poskupela, pominjala je i Narodna banka Srbije u avgustovskom izdanju izveštaja o inflaciji. Tu se navodi da je u zemljama koje su najveći proizvođači, poput Brazila, rod kafe bio slabiji usled nepovoljnih vremenskih prilika, što se odrazilo na rast berzanske cene kafe.
Tako da je poskupljenje kafe, kao i kakaoa i pšenice, bio jedan od uzroka inflacije u Srbiji, koja u julu skočila na 4,3 odsto, sa junskih 3,8 odsto.