Evropska unija traži način da se suprotstavi američkom pritisku oličenom u velikom paketu zelenih subvencija, te zakonu o smanjenju inflacije, koji zajedno egzistencijalno prete evropskoj ekonomiji budući da otvaraju vrata prebacivanju kompanija u SAD.
Međutim, "Fajnenšel tajms" smatra da rešenje ne leži u fondovima za subvencije evropske privrede na temu zelene tranzicije bloka, što je najavila predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen, već u pojednostavljivanju mehanizama finansiranja i regulative u okviru energetske tranzicije.
Iako je Fon der Lajenova govorila o pojednostavljenju pravila subvencionisanja preduzeća, i to je donekle učinjeno u smislu ubrzavanja finansijske podrške, malo toga je urađeno da se razmrsi ili pojednostavi složena mreža mehanizama finansiranja i propisa koji su stvoreni tokom poslednje dve godine krize. Ovo bi trebalo da bude prioritet, jer bi preduzeća podstaklo na investiranje, konstatuje "Fajnenšel tajms".
Podrška EU zelenoj tranziciji rasprostranjena je u "širokom spektru političkih inicijativa na visokom nivou kao što su Evropski zeleni dogovor, Nacionalni energetski i klimatski planovi, Rep pauer EU plan, Horajzon Jurop, Lajf, Invest EU" itd. "Zamislite da pokušavate da se snađete među svim tim inicijativama i fondovima", ističe "Fajnenšel tajms".
Evropski investicioni zeleni dilpredviđa da će EU obezbediti više od 500 milijardi evra tokom 10 godina za projekte u oblasti klime i životne sredine. Posebno cilja na "pojavu novih industrija čiste energije" uz finansiranje projekata kao što su izgradnja stanica za punjenje električnih vozila.
Međutim, "Fajnenšel tajms" ističe da Evropa već troši mnogo više od SAD na zelenu tranziciju, i da je problem u tome što je teško orkestrirati zajednički paket subvencija na tržištu od 27 država članica koje zadržavaju suverenitet nad poreskim pitanjima.