"Doba Azije" zameniće "doba Zapada" i to, prema procenama dekana Li Kuan Ju instituta u Singapuru Denija Kua, do 2050. godine, podseća brazilski analitičar Pepe Eskobar.
"Između 1980. i 2020. godine, evropski udeo u globalnom BDP-u pao je sa 26 odsto na 15 odsto. Drugim rečima, pao je za 11 procentnih poena, što je veoma veliki pad. Iako je pad u Sjedinjenim Državama bio manji, pao je sa 21 procenata 1980-ih na manje od 16 odsto u 2020. Sa druge strane, Azija i istočna Azija su u stalnom porastu. Udeo u 1980. iznosio je 11,5 odsto, a porastao je na 25 procenata u 2020. Među ovih 25 odsto, Kina je dala najveći doprinos, čineći 18 procenata sveta", naveo je Kua u svom istraživanju.
To praktično znači da su "hegemonističke elite u stanju duboke panike. Besplatnog ručka u vidu eksploatacije bogatstva Globalnog juga više neće biti", navodi Martin Žak, predavač o američko-kineskim odnosima na Univerzitetu Renmin.
Kina se već dedolarizuje skoro vrtoglavom brzinom. Udeo američkog dolara u bilateralnoj trgovini već je pao sa 80 odsto na manje od 50 odsto, navodi Eskobar.
Peking sada sa svetom trguje uglavnom u juanima – a petrojuan čak nije ni u punoj snazi. Od početka Specijalne vojne operacije, juan je de fakto azijska rezervna valuta za Rusiju.
Od Pekinga do Hongkonga, kineske političko-ekonomske elite prilično su zadovoljne činjenicom da prvi put u istoriji uspon velike sile nije uslovljen imperijalizmom, ratom, ropstvom, pljačkom već "mirnim razvojem", navodi geopolitički analitičar Pepe Eskobar.
Dok Kina ulaže u razvoj infrastrukture širom sveta, hegemon u vidu Zapada uvodi sankcije, učestvuje u bombardovanju, podržava varijacije večnih ratova, finansira i naoružava obojene revolucije.
BRIKS sada nudi svetu izbor između NATO hegemonije i novog svetskog poretka, a Kina mirno plovi ka "mirnoj nadmoći", zaključuje Eskobar.