Ekonomija
Odobren uvoz polovnjaka iz Amerike: Šta to znači za vozače u Srbiji i koje uslove će morati da ispune
Automobili iz Amerike imaju određene razlike u odnosu na vozila evropskih proizvođača, pa će morati da se prilagode domaćim standardima
Vozači u Srbiji moći će da voze i automobile koji su proizvedeni u Americi, jer je od početka oktobra dozvoljena prodaja polovnjaka iz SAD na našem tržištu. Stručnjaci međutim smatraju da za većinu vozača u Srbiji, ova odluka ne znači mnogo, jer se uvoz iz SAD isplati samo kada su u pitanju skupi premijum brendovi, koji koštaju i više od 30.000 evra. Građani Srbije, međutim, prema podacima portala "Polovni automobili" uglavnom kupuju vozila proizvedena od 2007. pa do 2012. godine čija prosečna cena je oko 7.600 evra.
Automobili iz Amerike imaju određene razlike u odnosu na vozila evropskih proizvođača. Pre svega tu se misli na snop svetala, prikaz brzine, jer je kod "amerikanaca" u miljama, kao i drugačije standarde za emisiju štetnih gasova. Zato do sada nije bio moguć njihov uvoz.
Postoje automobili poput "honde sinik" koja se pravi za evropsko i za američko tržište. Za EU se pravi na jednoj šasiji, a za američko na drugoj. Potpuno drugačije izgledaju svetlosne grupe, ima razlike u enterijeru i zato je jedna od nepoznanica zapravo kako će vozači nabavljati delove i održavati vozila u našim servisima, jer su delovi drugačiji, iako je isti tip automobila.
Automobili jeftiniji, ali se uvoz ne isplati
Petar Veličković sa sajta "Polovni automobili" kaže za RT Balkan da su cene polovnjaka u Americi 20 do 30 odsto jeftinije u odnosu na Evropu, odakle mi uvozimo oko 120.000 do 130.000 vozila godišnje. On napominje da će vozači morati dosta pažljivo da se raspitaju pre nego što odluče da kupe vozilo iz SAD.
"Ne očekujem da će se masovnije uvoziti kod nas automobili koji se u SAD mogu kupiti za 3.000 do 7.000 evra, jer u ovom trenutku to deluje neisplativo. Uvoznici bi teško mogli da ostvare profit, s obzirom da transport vozila košta, jer moraju da se stave na kontejner, da se dovezu u luku u Baru ili Roterdamu i onda da se plati transport na šleperu do Srbije. Tu su i usluge carinjenja i špedicije, plus što auto mora da se prepravlja da bi se upodobio sa našim standardima. Ti troškovi će biti nekoliko hiljada evra i mogli bi duplirati cenu automobila, tako da ne vidim da će uvoznici imati finansijski interes, jer nema zarade", kaže Petar Veličković.
Veličković smatra da za sada ne postoji opasnost da domaće tržište preplave stari automobili iz Amerike i napominje da, kada su u pitanju ekološki standardi, SAD imaju strože propise za izduvne gasove, nego EU.
Generalni sekretar Srpske asocijacije uvoznika vozila i delova Boris Ćorović za RT Balkan kaže da teoretski postoji opasnost da Srbija postane deponija i za automobile kojih Amerikanci žele da se otarase, kao što je slučaj sa polovnjacima iz Evrope, ali da su šanse za to ipak male, s obzirom na (ne)isplativost uvoza takvih vozila.
"U Srbiji je i dalje na snazi uredba iz 2010. godine da se može uvesti polovnjak sa Euro 3 standardom, proizvedenim od 2001. godine. Ekonomska logika ipak neće dozvoliti da se iz Amerike uvoze ta vozila, jer se jednostavno ne isplati. Kupiš za 5.000 dolara, a dok se preveze i odrade se prepravke biće 10.000 dolara. Kada su u pitanju skuplja vozila, od 40.000 evra, onda ima smisla, jer su ona u SAD 20 do 30 odsto jeftinija, ali i kada se uračunaju sve prepravke i troškovi transporta biće jeftiniji nego da ih uvezete iz Evrope", objašnjava Ćorović.
Petar Veličković ukazuje da ima stvari koje i dalje nisu poznate, od toga koliko bi koštala prepravka svetlosnih grupa, pa do svih ostalih modifikacija koje bi trebalo da upodobe vozilo sa domaćim standardima.
"Na američkim automobilima su svetla simetrična, u Evropi je levi far malo oboren. Instalacija mora kompletno da se menja na nekim modelima, a za neke nema delova na našem tržištu", objašnjava Veličković.
Prema njegovim rečima, isplatio bi se uvoz pojedinih skupljih modela, koji na našem tržištu koštaju 25.000 ili 30.000 evra, a u Americi su 7.000 ili 8.000 evra jeftiniji.
Boris Ćorović podseća da je izmenjen član 249 Zakona o bezbednosti saobraćaja čime je zakonski dozvoljen uvoz iz Amerike, a da je sada Agencija za bezbednost saobraćaja donela podzakonski akt u skladu sa izmenama zakona, i definisala je na koji način se kontroliše usaglašenost vozila sa evropskom homologacijom.
"Vozila za američko tržište imaju drugačije bezbednosne sklopove u odnosu na evropsko tržište, branike, zadnje migavce, snopove prednjih svetala. Instrument tabla je kod starijih modela u miljama, a u Evropi u kilometrima", kaže Ćorović za RT Balkan.
On napominje da bi se mogao isplatiti jedino uvoz skupih polovnjaka, koji koštaju 30.000 ili 40.000 dolara.
"Tu onda cela priča ima smisla, a ako pričamo o onima od 7.000 do 11.000 evra, koji su cenovni rang u kojem najčešće kupuju naši vozači, tu nema ekonomske isplativosti. Samo prevoz jednog automobila iz Amerike do Srbije mogao bi da košta 1.500 do 2.000 evra, a još se ne zna koliko bi koštali troškovi prepravke. Teško da može biti isplativo. Kod premijum brendova "be-em-vea", "mercedesa", "porše kajena", kod skupih polovnjaka koji koštao 30.000 evra i više, to ima smisla", smatra Ćorović.
On napominje da novi propisi podrazumevaju i uvoz automobila na električni pogon, poput "tesle".
Njihovu usaglašenost sa domaćim propisima će proveravati Centar za motorna vozila Auto-moto saveza Srbije i laboratorija Mašinskog fakulteta u Beogradu, koji su dobili ovlašćenje Agencije za bezbednost saobraćaja.
