Pripremajući se za zimu, potrošači kupuju više mesa pa su klaničari povećali obim otkupa životinja. I dok cena svinja od oko 200 dinara beleži blagi pad, cena junadi raste i trenutno se stabilizovala na nešto više od 320 dinara. Agroekonomski analitičar Čedomir Keco kaže da ovakvi trendovi neće uticati na značajne promene cena u mesarama, makar ne do sezona slava.
"Očekivanja farmera koje se bave svinjarstvom da će se cena vratiti na nešto više od 200 dinara je realnost", kaže za RTS, agroekonomski analitičar Čedomir Keco i dodaje da bi toga trebalo da budu svesni brojni mali klaničari koji koriste svoje položaje u sredinama gde nema velikih industrijskih klanica pa često podignu cenu mesa i prerađevina više nego što je realno.
Govoreći o ceni prasadi koja je sa 700 dinara za kratko vreme pala na 350, napominje da je posredi nešto što, kako kaže, do sada nije zabeleženo u Srbiji.
Uvozimo tuđe, domaćem obaramo cenu
Keco kaže da smo uvezli više od 300.000 prasadi za proteklih osam meseci, što to znači da u domaćem prometu iz domaće proizvodnje nije bilo prasadi.
"I onda kada ovi tovljači zadovolje svoje potrebe s tim tovnim podmlatkom, onda nema ko da kupi iz ove produkcije i onda dolazi do pada cene. Međutim, ta cena će ipak ići gore, kako se budu približavale slave u našem narodu jer je poznato da u tom periodu raste potrošnja", dodaje Keco.
On napominje da trenutno imamo dovoljno svoje stoke u oborima i da nam ne treba dodatni uvoz i ističe da posebno treba ograničiti uvoz zamrznutog.
"Kada pogledate šta smo sve uvezili od svinjskog mesa, vidite da je naša država negde oko 3,5 evra plaćala ono što je uvezeno zamrznuto. Kada se gleda prodaja mesa, onda je to dobra cena, ali kada se gleda da ste vi zamrznuto meso prodavali kao sveže meso i dodali najmanje 200 dinara po kilogramu, onda to nije korektan odnos prema kupcima", smatra agrarni ekonomista.
Na pitanje da li Srbija treba da se usaglasi sa evropskim pravilima i u pogledu dozvoljenog roka trajanja zamrznutog mesa koje kod nas može da se koristi godinu dana, a u EU šest meseci, Keco kaže da je tu odgovor na sva pitanja, jer bi se tako sprečilo da se po nekonkurentnim cenama kod nas uvozi nešto čemu je u zemlji porekla istekao rok.
"Mi smo to predlagali i kada smo vodili borbu da se ne uvozi meso sa mlevenim kostima. Međutim, to nekome nije odgovaralo i tako je ostalo. Tu treba uraditi prvu stvar i privremeno zabraniti uvoz pa da onda vidimo kako će funkcionisati naše tržište. Nije tačno da mi ne možemo i da ne smemo da donesemo tu odluku", napominje Keco.
Za Nacrt nove poljoprivredne strategije potrebna je ozbiljna sistemska analiza sektora, a male proizvođače, kojih je najviše u Srbiji, trebalo bi dodatno podsticati.