Sablast niske inflacije ponovo progoni kreatore politike evrozone

Slab ekonomski rast evrozone i spori rast potrošačkih cena izazvali su zabrinutost da bi Evropska centralna banka mogla da bude suočena sa pretnjom od premale, a ne prevelike inflacije, upozorili su ekonomisti.

To je oštar zaokret u odnosu na nedavne istorijske nivoe visoke inflacije, koji su primorali ECB da podigne kamatne stope na rekordnih 4 procenta u septembru 2023.

Kreatori monetarne politike sastaće se ovog četvrtka i očekuje se da će smanjiti kamatne stope. Pošto ranije nisu očekivali smanjenje do decembra, investitori sada smatraju da je smanjenje za četvrtinu poena na 3,25 odsto zagarantovano, piše "Fajnenšel tajms".

Oktobarsko "popuštanje" moglo bi da dovede do serije bržih i oštrijih smanjenja troškova pozajmljivanja u nastojanju da se spreči da inflacija padne ispod ciljane, kažu ekonomisti. Finansijska tržišta sada određuju cene u skladu sa očekivanjem da će ECB sniziti stope na samo 1,7 odsto do druge polovine sledeće godine. U septembru je godišnja inflacija pala na 1,8 odsto, ispod srednjoročnog cilja ECB od dva odsto, prvi put u više od tri godine.

"Izbegavanje povratka u svet pre kovida (inflacije ispod 2 procenta) biće jedan od najvećih izazova za ECB", rekao je Jens Ajzenšmit, glavni evropski ekonomista u "Morgan Stenliju", koji je do 2022. radio u ECB. On predviđa da će se ključna depozitna stopa ECB-a prepoloviti na 1,75 odsto do decembra 2025. godine, ali dodaje: "Veoma je moguće da ovaj nivo neće biti kraj (ciklusa popuštanja)".

Istorijski gledano, premala, a ne prevelika inflacija bila je veći problem ECB. U 93 od 120 meseci do jula 2021. godine, kada su cene skočile kako se potražnja oporavila tokom pandemije, inflacija je bila niža od cilja ECB-a. Tog leta uveden je cilj od 2 odsto.

Zamenio je konzervativniji cilj da inflacija bude "ispod, ali blizu 2 procenta". Da bi zaustavila dalji pad inflacije, ECB je krenula u nekonvencionalnu monetarnu politiku, naduvavajući svoj bilans kroz kupovinu obveznica i gurajući svoje ključne kamatne stope u negativnu teritoriju.

Minimalna povećanja cena povećavaju opasnost od pada u deflacionu teritoriju, pošto potrošači odlažu kupovinu, dok smanjenje prihoda otežava otplatu duga. Prevazilaženje deflacije može biti mnogo teže za centralne banke nego obuzdavanje inflacije.

Za sada, najnovije prognoze ECB-a predviđaju da će godišnja inflacija dostići cilj od 2 odsto u četvrtom kvartalu 2025. i ostati znatno iznad tog nivoa tokom prvih devet meseci ove godine.

Ali zvaničnici centralne banke su zabrinuti da bi prognoza, koja je objavljena u septembru, mogla biti previše ružičasta i da "rizik od nedovoljnog dostizanja cilja sada postaje nezanemariv".