Dok je potrošačima korpa sa hranom iz dana u dan bila sve lakša, trgovci su sve više zarađivali. Poslovna dobit četiri trgovinske kuće koje su se našle pod lupom Komisije za zaštitu konkurencije zbog sumnje na kartelsko udruživanje, 2016. godine iznosila je 3,7 milijardi dinara, a lane je dostigla iznos od 18,6 milijardi dinara. Čak pet puta više.
To je bio samo jedan od brojnih razloga da Antimonopolska komisija pokrene postupak protiv "Delezea", u čijem sastavu posluju "Maksi" supermarketi, zatim "Merkatora S", koji drži i "Rodu" i "Ideu", kao i novosadskog "Univereksporta" i DIS-a iz Krnjeva. Zajedno čine preko 50 odsto tržišta maloprodaje na teritoriji naše zemlje.
"Prema javno dostupnim podacima tržište maloprodaje u Srbiji ostvarilo je vrednosni rast od 7,2 odsto u periodu od aprila 2023. do marta 2024. u poređenju sa istim periodom prethodne godine, dok je količinski tržište zabeležilo blagi pad od 1,9 procenata", navodi se u obrazloženju odluke za pokretanje postupka Komisija za zaštitu konkurencije.
U istom periodu, godišnja stopa inflacije iznosila je pet odsto, ali je porast cena u maloprodaji bio skoro duplu veći od inflatornih pritisaka, što ukazuje na značajno povećanje cena koje je iznad očekivanog nivoa. Da je bahatost trgovaca prevršila svaku meru pokazuju i podaci o bruto marži u periodu od 2016. do 2023. godine, koja pokazuje koliko je trgovac zaradio nakon što je oduzeo direktne troškove nabavke prodatih proizvoda.
"U analizi, pri izračunavanju i prikazivanju trgovačke marže, korišćena je i stopa bruto marže od nabavne vrednosti. Ovaj pokazatelj odražava odnos između bruto marže i nabavne vrednosti prodate robe, što daje jasan uvid u profitabilnost maloprodavaca u odnosu na njihove troškove nabavke. Komisija je konstatovala kontinuiran rast stopa bruto marži od nabavne vrednosti koja je 2016. godine kod stranaka u postupku u proseku iznosila 19 odsto, dok je 2023. godine bila 38 odsto. Prema analizi poslovanja četiri trgovinska lanca, njihovi zajednički prihodi od prodaje robe 2016. iznosili su 35 milijardi dinara, a lane su dostigli iznosi od 87,4 milijarde dinara", navode u Komisiji.
Svi su se nadali da će dolazak jednog velikog trgovinskog lanca i novog "igrača" na tržište 2018. zbog povećanja konkurencije dovesti do pojeftinjenja. Međutim, suprotno očekivanom, cene su rasle iznad inflacije, prihodi su rasli brže od troškova, što je rezultiralo rastom marži, a poslovna dobit trgovaca protiv kojih je pokrenut postupak, nastavila je da raste.
Zato je Komisija posmatrala i analizirala cene pojedinačnih uporedivih proizvoda kako bi identifikovala trendove i moguća odstupanja u cenama. Tako je utvrđeno da su cene kod velike četvorke - identične. Komisija je od kraja aprila 2024. godine do 19. septembra ove godine pratila cenovnike za 35 izabranih proizvoda. Kod osam namirnica istih proizvođača - jogurta, mleka, ulja, brašna, šećera, jaja, kafe i banana, cene su u svim ovim trgovinama na koje se sumnja da su se prećutno dogovarale, iste ili slične, iako su im uslovi nabavke bili različiti. Isti zaključak Komisija je izvela i kada su u pitanju akcijske cene.
Uz višemesečno praćenje cena namirnica iz potrošačke korpe, Komisija je od dobavljača, odnosno proizvođača i uvoznika za iste proizvode tražila i komercijalne uslove pod kojima je svaki trgovac pojedinačno nabavljao proizvode. Tako se došlo do zaključka da svaka od četiri trgovinske kuće ima različite uslove nabavke za identične proizvode.
"S obzirom na to da je nabavna cena proizvoda najznačajniji deo prodajne cene, nije postojao opravdan osnov za identične ili slične maloprodajne cene kod različitih maloprodavaca. Presek cene je urađen od 23. do 30. avgusta 2024. godine, a osim kod stranaka u postupku, dodat je još jedan prodavac - Cash&Carry PLUS. Tada je od ukupno 45 proizvoda koji su bili predmet analize, u 'Maksiju' na akciji bilo šest proizvoda, u 'Idei' i 'Univereksportu' po devet namirnica bilo je ponuđeno po sniženoj akcijskoj ceni. Posebno se ističe DIS gde je čak 15 proizvoda bilo na akciji. Suprotno tome, Cash&Carry PLUS nije imao nijedan proizvod na akciji", ističu u Komisiji.
Tada je utvrđeno da velikih razlika nema u vrednosti potrošačke korpe koja je kod ove četiri trgovinske kuće iznosila od 35.161 do 38.83 dinara, s tim da je najpovoljnija bila kod lanca koji je u tom momentu imao i najveći broj proizvoda na akciji. Bez akcijskih cena, razlika u vrednosti korpe bi bila još manja. Znatno jeftinija korpa od 30.523 dinara bila je objektu Cash&Carry PLUS, za koji je utvrđeno da, u odnosu na ostale analizirane maloprodavce, ima najnepovoljnije komercijalne uslove nabavke posmatranih proizvoda.
Sumnje potrošača opravdane
Marko Dragić, pravni savetnik Nacionalne organizacije potrošača Srbije, samo nekoliko dana pre nego što je pokrenut postupak protiv velike četvorke, izjavio je, za "Novosti", da država ne treba da se meša u tržište, ali da zato postoji Komisija za zaštitu konkurencije, koja ima obavezu da kontroliše tržište.
"Da Komisija radi svoj posao, ne bi nam se dešavalo da imamo grupu proizvoda koji se nude gotovo po istim cenama, sa minimalnim razlikama, a ne bismo imali i akcijska sniženja istih proizvoda kod različitih trgovinskih kuća. Nema čvrstih dokaza za dogovore među trgovcima, ali je više nego očigledno da je tako. Komisija mora da ispita da li ima udruživanja i ko stoji iza toga", rekao je Dragić.