Ekonomija
"Gardijan": Zašto Nemačka puca u nogu svojoj stagnirajućoj ekonomiji?
Predloženo spajanje italijansko-nemačkih banaka ima smisla za Evropu, ali Berlin se opredeljuje za domaći protekcionizam
Italijanska banka "UniKredit" nedavno je kupila 21 odsto udela nemačke "Komercbanke", što je izazvalo pometnju u Nemačkoj. Čak se i kancelar Olaf Šolc oglasio, nazvavši potez Italije "neprijateljskim napadom".
Vest o akviziciji stigla je samo nekoliko nedelja nakon objavljivanja izveštaja Marija Dragija, bivšeg predsednika Evropske centralne banke, o tome kako se pozabaviti opadajućom konkurentnošću EU u odnosu na SAD i Kinu.
Jedna od Dragijevih ključnih preporuka bila je potreba za dubljom finansijskom integracijom. U tom kontekstu, nemački bes zbog "Komercbanke" postavlja ozbiljna pitanja o političkoj posvećenosti Berlina širim evropskim reformama, piše ekonomski komentator "Gardijana" Sajmon Nikson.
Iz komercijalne perspektive, spajanje dve banke ima smisla.
"UniKredit" je drugi po veličini zajmodavac u Italiji, sa postojećim međunarodnim operacijama. Nasuprot tome, "Komercbanka", uprkos tome što je jedan od najvećih zajmodavaca malih i srednjih porodičnih preduzeća koja su okosnica nemačke privrede, ima višegodišnje loš rezultate i dugo se smatrala metom za preuzimanje.
"UniKredit" već poseduje jednu od najvećih nemačkih banaka "HipoVereinsbank", tako da bi spajanje trebalo da donese značajne uštede.
Iz evropske perspektive, veza je takođe očigledno privlačna.
Kreatori politike već dugo žale da Evropa možda ima jedinstvenu valutu, ali joj nedostaje jedinstven finansijski sistem. Više od 20 godina nakon uvođenja evra, i uprkos postkriznim naporima da se stvori bankarska unija, bankarski sistem je i dalje duboko fragmentisan duž nacionalnih linija, sa vrlo malo prekograničnih kredita.
To stavlja Evropu u nepovoljan položaj u pogledu konkurencije, uskraćujući bloku bilo kakvu ekonomiju obima širom kontinenta, dok su visoki troškovi i slaba profitabilnost doprineli hronično slabom rastu kreditiranja. Američki "Džej Pi Morgan" ima tržišnu kapitalizaciju veću od pet najvećih banaka EU zajedno.
Čemu onda neprijateljstvo u Nemačkoj prema "UniKreditovom" preuzimanju "Komercbanke"?
Jedan razlog bi mogao da taj da sa 29,9 procenata udela u "Komercbanci", italijanski kreditor može da pokrene potpuno preuzimanje u nekom trenutku u budućnosti.
Sindikati u Nemačkoj strahuju da će doći do velikog gubitka radnih mesta ako se dozvoli nastavak preuzimanja. U međuvremenu, Betina Orlop, glavni finansijski direktor "Komercbanke" rekla je da bi preuzimanje dovelo do toga da nemačka banka izgubi klijente. Takođe je upozorila da bi nemačke štediše bile izložene riziku od italijanske dužničke krize, s obzirom da "UniKredit" poseduje veliku količinu italijanskih obveznica.
Nemački političari iz celog političkog spektra insistirali su da "Komercbanka" treba da ostane nezavisna i u nemačkim rukama kao domaći konkurent "Dojče banci", drugom velikom zajmodavcu u zemlji. Berlin je saopštio da više ne planira da prodaje svoje deonice, čime je potpuno preuzimanje nemoguće.
Neki od ovih argumenata nisu održivi, navodi Nikson. Veća bankarska integracija evrozone će dovesti do veće efikasnosti i poboljšane profitabilnosti, što će zauzvrat omogućiti bankama da pozajmljuju više, a ne manje.
U međuvremenu, reforme nakon krize znače da se od banaka sada traži da održavaju daleko viši nivo kapitala i da su pod intenzivnom kontrolom Evropske centralne banke, značajno smanjujući rizik od propadanja.
Osim toga, ako je Berlin istinski zabrinut zbog rizika po domaće štediše, trebalo bi da podrži stvaranje panevropske šeme garancije bankarskih depozita. Umesto toga, Berlin je dosledno blokirao ovaj vitalni korak za završetak bankarske unije jer podrazumeva udruživanje finansijskih rizika.
Postoji cena koju treba platiti za neudruživanje rizika – i ona stalno raste. Kako privreda stagnira, vladama postaje teže da smanje dugove i deficite, što dovodi do porasta populizma i povećane političke fragmentacije. To zauzvrat otežava suočavanje sa egzistencijalnim rizicima kao što su pretnje evropskoj bezbednosti i klimatska kriza.
Nemački lideri tvrde da podržavaju napore za produbljivanje evropskih integracija. Ali, prečesto je Berlin bio prepreka napretku, klanjajući se domaćim interesima. Ironija je da je najveća žrtva bila sama nemačka ekonomija, koja je sada u epicentru evropske stagnacione krize.
Nije ni čudo što ostatak Evrope pomno prati odgovor Berlina na spajanje "UniKredita" i "Komercbanke".
Dragijev izveštaj od 400 stranica sadržao je stotine preporuka za poboljšanje konkurentnosti Evrope, od kojih će mnoge naterati vlade da se suoče sa teškim kompromisima. Ako nemački lideri padnu na ovoj prvoj prepreci, kakve su šanse za Evropu?
