Ekonomija
BRIKS protiv G7: Četiri pokazatelja koja ukazuju na dominaciju
Od svog nastanka, BRIKS je povećao svoje učešće u svetskoj ekonomiji za skoro 10 procentnih poena – isto toliko koliko je G7 izgubila tokom ovog perioda
Zemlje članice BRIKS-a duže od dve decenije grade institucionalnu alternativu zapadnom sistemu. Za razliku od G7, skupa nekada najrazvijenijih zemalja, koji čine Kanada, Francuska, Nemačka, Italija, Japan, Ujedinjeno Kraljevstvo i Sjedinjene Države i čiji sjaj kopni, zemlje BRIKS-a jačaju svoje ekonomije i postaju sve brojnije. Brazilu, Kini, Indiji, Rusiji, Južnoafričkoj Republici, ove godine su se priključili Iran, Egipat, Etiopija i UAE, a još 40 zemalja je izrazilo želju da se pridruži "ekonomijama ubrzanog rasta".
Članice BRIKS-a postepeno izgrađuju paralelne globalne institucije i strategije, oblikujući drugačija pravila političke saradnje, trgovine i robne razmene, a rezultati njihovog rada i težnje da se otrgnu postaju sve vidljivi i privlačniji onima koji su siti uslovljavanja i hegemonije Zapada. Zajedničko za ove zemlje je da imaju izuzetne predispozicije, resurse 21. veka, energente, rude metala i nemetala i da su u demografskoj su ekspanziji.
Otuda se i velike nade polažu u samit koji se održava u Kazanju, da bi mogao da označi početak kraja zapadne prevlasti i nastanak nove ere u kojoj se konačno čuje glas Globalnog juga.
Zajednički, zemlje BRIKS-a imaju 3,25 milijarde stanovnika, što je više od 45 odsto svetske populacije, dok zemlje članice G7 imaju ukupno oko 780 miliona stanovnika. Sa 20 procenata svetskih rezervi nafte i gasa, tridesetak odsto svetskih šuma i pitke vode i rudnicima dijamanata i zlata, Rusija, zajedno sa Kinom i Indijom, ima važnu ulogu u ovoj organizaciji.
Međunarodni monetarni fond (MMF) priznao je da BRIKS nadmašuje G7 u četiri značajne oblasti. BRIKS dominira kada je u pitanju BDP meren paritetom kupovne moći, udeo globalnog stanovništva, proizvodnja nafte i doprinos globalnom ekonomskom rastu.
Ovo naglašava smanjenje jaza između zapadnog ekonomskog bloka i drugih ekonomija u razvoju na Globalnom jugu. Takođe, BRIKS grupa se značajno proširila tokom protekle godine, a sve je bliža i realizacija najavljenih planova za pokretanje novog međunarodnog platnog sistema.
Među zemljama članicama sve više se govori i o dedolarizaciji, odnosno korišćenju domaćih valuta u trgovini umesto američkog dolara. Izvršni direktor ruske filijale Međunarodnog monetarnog fonda Aleksej Možin u maju je izjavio da bi zemlje BRIKS-a mogle da stvore obračunsku jedinicu koja bi bila izgrađena na korpi valuta pet zemalja članica grupe.
Predsednik Dume Vjačeslav Volodin je izjavio da je BRIKS za 15 godina svog postojanja postao novi centar multipolarnog sveta, a da su zemlje članice, bez obzira na sve izazove i sankcije, poboljšale svoje ekonomske pozicije. BRIKS sada kontroliše više od 35% svetskog BDP-a, 45% svetske populacije i 41% svetske proizvodnje nafte.
Udeo u svetskom BDP-u
Volodin je podsetio da je Rusija danas četvrta ekonomija sveta po paritetu kupovne moći i prva ekonomija Evrope. Kina, takođe članica BRIKS-a, zauzela je prvo mesto na ovoj listi, Indija – treće, a Brazil – sedmo. Osim toga, još neke države – nove članice, ušle su na listu top 25 ekonomija sveta po paritetu kupovne moći: Egipat je zauzeo 17. mesto, Saudijska Arabija 18, a Iran 22. mesto. Za razliku od članica BRIKS-a, ekonomije zapadnih zemalja su u padu i to upravo zbog sankcija koje su uveli i trgovinskih ratova koje su pokrenuli.
SAD su pale na drugo mesto i već nekoliko godina ne mogu da povrate svoje prethodne pozicije. Nemačka je ispala sa spiska top 5 ekonomija, a Francuska i Britanija su na granici da ispadnu iz top 10.
Proračuni podataka Svetske banke za prošlu godinu pokazuju da je udeo zemalja članica BRIKS-a u globalnom BDP-u po paritetu kupovne moći dostigao rekordnih 35,7 odsto, dok je udeo privreda G7 smanjen na 29 odsto.
Svetska banka je u julu objavila podatke iz kojih proizilazi da je udeo zemalja BRIKS-a u globalnom BDP-u po paritetu kupovne moći na kraju 2023. godine porastao za 0,6 odsto i dostigao rekordnih 35,7 odsto. BRIKS je osnovan 2006. godine, a od te godine je udeo ovog ekonomskog bloka u privredi pojačan za 10,2 odsto.
Sa druge strane, udeo G7 na kraju prošle godine je bio 29 procenata što je najmanja vrednost u prethodnih 30 godina. G7 je izgubila 0,4 procentna poena u toku prošle godine, a od 2006. godine njen udeo je smanjen za 9,7 procentnih poena. Ostale države su, pokazuju rezultati za prošlu godinu, činile 35,3 posto globalne proizvodnje – njihov udeo je uglavnom stabilan od 1990. godine.
Od svog nastanka, BRIKS je, dakle, povećao svoje učešće u svetskoj ekonomiji za skoro 10 procentnih poena – isto toliko koliko je G7 izgubila tokom ovog perioda.
Premijer Rusije Mihail Mišustin je izjavio da će BRIKS do 2028. godine činiti 38 odsto svetskog BDP-a, nakon što se udruženju pridruže i nove članice, navodeći da će, s druge strane, udeo zemalja G7 u svetskom BDP-u opasti, budući da se očekuje pad ovog pokazatelja kod "bivših lidera velike sedmorke".
Prosečan godišnji rast BDP- a po glavi stanovnika u periodu od 1990. do 2022. godine U G7 je bio 1,5 odsto u G7, u poređenju sa 4,5 odsto u BRIKS-u. Istakle su se Kina i Indija sa izuzetno visokim prosečnim stopama rasta od 12,3 i 6,4 odsto). Prosečna godišnja stopa rasta Brazila, Rusije i Južne Afrike iznosila je 1,3 odsto, što je malo ispod proseka G7.
U zemljama BRIKS-a 72 odsto zaliha retkih metala
U zemljama ekonomskog bloka BRIKS se nakon pristupanja novih članica nalazi 72 odsto globalnih zaliha retkih zemnih metala, izjavio je čelnik ruske Federalne agencije za upravljanje podzemnim resursima (Rosnedra) Jevgenij Petrov.
On je rekao da se mineralno-sirovinski kompleksi zemalja BRIKS-a međusobno dopunjuju i da postoji potencijal za proširenje trgovine među članicama te organizacije da bi se obezbedila stabilnost snabdevanja. Retki zemni metali su ključni za planiranu energetsku tranziciju i postepeno napuštanje fosilnih goriva.
Predsednik Ruske Federacije Vladimir Putin je izjavio da BRIKS čini oko četvrtinu globalnog izvoza robe i naglasio da zemlje članice dominiraju na mnogim ključnim tržištima, uključujući energente, metale i hranu, odnosno na tržištima onih dobara bez kojih je održivi ekonomski razvoj nemoguć.
"Jednom rečju, BRIKS već igra značajnu ulogu u globalnoj ekonomiji ne samo danas, već će ta uloga rasti u budućnosti", istakao je Putin.
