BRIKS je rastuća sila na Globalnom jugu, primećuju ovih dana čak i najžešći protivnici zemalja članica asocijacije koja je u poslednjih 20 godina uspela da baci u drugi plan i nekada najmoćnije zemlje sveta okupljene u G7. Ovaj politički i ekonomski savez Brazila, Kine, Indije, Rusije, Južnoafričke Republike i novopridruženih članica Irana, Egipta, Etiopije i UAE, okuplja države u kojima živi 45 odsto svetskog stanovništva. BRIKS sada kontroliše više od 35 odsto svetskog BDP-a i 41 odsto svetske proizvodnje nafte.
Ima li u njemu mesta za male zemlje, sa skromnim resursima kakva je Srbija?
Zvanični Beograd je ove godine prvi put pozvan da na najvišem nivou učestvuje na samitu, na kojem su se okupili lideri zemalja članica BRIKS-a u ruskom gradu Kazanju. Ovaj ekonomski i politički savez mnogi vide kao alternativu Evropskoj uniji, koja se razilazi sa evropskim putem Srbije, koja je u "čekaonici", kao kandidat za članstvo još od 2012. godine.
Analitičar Branko Pavlović kaže za RT Balkan da kod ekonomske saradnje sa BRIKS-om, za razliku od one sa Evropskom unijom, nema političkih uslovljavanja.
"BRIKS nudi okvir mogućnosti razvoja jedne države, na odnosu poštovanja suvereniteta i nemešanja u unutrašnje stvari, uz podršku, razmenu informacija i znanja koji su vam neophodni, naročito u tom naučno-tehnološkom, ali i u svakom drugom smislu. Sasvim sigurno bi nam bili oslonac da ne možemo biti ucenjeni od strane Zapada, a to je naš ključni problem. Osim toga što vodimo makroekonomsku politiku koju su nam nametnuli MMF i Svetska banka, u korist stranih investitora, uglavnom zapadnih, politički smo ucenjeni. Maltretiraju nas, ne samo da se odreknemo KiM, već sad moramo 'pravilno' da govorimo, tačno kako nam oni propisuju", objašnjava Pavlović.
On napominje da Srbija vodi specifičnu ekonomsku politiku kojom razvija strane kompanije, tako da nijedna saradnja sama po sebi ne može da nam da dobre rezultate.
"Oni se prikazuju kao ono što MMF ili Svetska banka hvale, do one mere dokle možete da se zadužujuete da biste sve to finansirali. Teorijski, ukoliko bismo rešili da razvijamo privredu u korist Srbije, a ne u korist stranaca, onda bi i saradnja sa BRIKS-om bila od velike važnosti. Ono što možemo u međuvremenu da uradimo, nezavisno od ekonomske politike, to je da tražimo i da se umrežimo sa univerzitetskom mrežom BRIKS-a i da hvatamo makar kopču u tom obrazovnom naučno-istraživačkom radu. Tu su nam vrata mogla biti potpuno otvorena i veoma mnogo bi nam to značilo za neki budući razvoj Srbije, jer, kao što vidimo, gro tehnoloških inovacija, a sasvim sigurno svi najbolji rezultati u obrazovanju na svetu su vezani za zemlje BRIKS-a", napominje Branko Pavlović.
On smatra da bi Srbija mogla da se poveže i sa razvojnom bankom BRIKS-a koja predstavlja alternativu razvojnim mehanizmima koje nudi Zapad i da iskoristimo političke odnose bez ucenjivanja i veze koje već imamo nezavisno od BRIKS-a, a koje nedovoljno koristimo.
"Teorijski bi taj format mogao da nam pomogne u trgovini, kao i u delu gde BRIKS razvija antiterorističku aktivnost. Značila bi nam kulturna i saradnja u turizmu, tu bi Srbija imala šta da ponudi. U osnovi, BRIKS, može da omogući jednu apsolutnu celinu za viševekovni razvoj, kad bismo mi bili zemlja koja želi da razvija sopstvenu privredu. U delovima poljoprivrede sigurno ima prostora, naročito saradnja sa novim članicama Etiopijom i Egiptom. Iako s njima imamo dobar odnos, ta vrsta saradnje bi nam omogućila dodatni impuls", tvrdi Pavlović.
Ekonomista Mahmud Bušatlija smatra da je za Srbiju veći problem što ona trenutno nema šta da ponudi BRIKS-u.
"Mi nismo spremni da podesimo našu ekonomiju izvozu. To je osnov, ako hoćete da ste u nekoj asocijaciji, vi morate imati proizvodnju. Oko 70 do 80 odsto naše razmene sa inostranstvom otpada na EU, ali kada pogledate strukturu najmanje dva puta više uvozimo nego što izvozimo. Dakle, mi nismo partner u tome, prosto, mi smo kolonija koju to evropsko tržište eksploatiše", kaže Bušatlija.
On napominje da u poziciji u kojoj smo sada, možemo biti posmatrači, što bi značilo da se bliže upoznamo sa tim tržištem s obzirom da je BRIKS asocijacija država koja nema jedinstveno tržište, već je spremna da se države i međusobno pojedinačno dogovaraju o međusobnoj saradnji.
"Ne vidim na koji način da sa ovom ekonomskom politikom možemo da imamo bilo kakve koristi. Moramo biti načisto sa time koje zemlje u sadašnjim vremenima mogu da postanu članovi te asocijacije. Kada pogledate osnov BRIKS-a, originalnih pet zemalja, to jasno pokazuje da je reč o asocijaciji zemalja sa ogromnim prirodnim resursima. Dve od tih zemalja imaju radni resurs i tržište od skoro tri milijarde stanovnika. I sledećih pet zemalja koje su ušle imaju jednu zajedničku karakteristiku, to je proizvodnja nafte i gasa. One su toliko blizu jedna druge da se mogu tretirati kao region, kao jedna celina", kaže Bušatlija.
On ukazuje da ne treba očekivati priliv novih zemlja s obzirom da su one koje imaju najjače resurse već uključene, ali da će verovatno doći do proširenja, ali ne u nekom velikom broju.
Bušatlija smatra da je "velika greška što Srbija nije u boljem sastavu na samitu BRIKS-a".
"Mislim pre svega na predsednika, jer ne vidim da u ova dva dana postoji neki drugi razlog koji je jači od toga da se bude tamo gde se budući svet okupio", kaže Bušatlija.